Dobar dan! Dobro došli na mesto koje čuva neko davno, lepše vreme od zaborava – ovim rečima Dragan Ajder, osnivač Komunističke partije u Zrenjaninu i nekadašnji radnik „Tekstilprometa”, dočekuje svakoga kome otvori vrata svog doma. Bajkoviti ružičnjak kao da kaže: to nije obična kuća, tu ne žive obični ljudi. Ajderov mali raj, kako su ga nazvali, dvorište je porodične kuće pretvoreno u jugonostalgični vrt. Ideologija na kojoj je počivala SFR Jugoslavija i poštovanje druga Tita, još uvek su našem domaćinu nepresušna inspiracija.
– Pokušao sam i pokušavaću dokle budem živ, da beležim i čuvam dostojanstvo jednog časnog vremena. Ta prošlost za neke je bila lepa, za neke pak tamna – kaže Dragan dok šetamo sveže pokošenim travnjakom.
O više stotina saksija baštenskog cveća, od najmanjih vrsta pa do gorostasa, brine baka Vera, Draganova surpuga, a očevu zamisao podržavaju sin i kćerka. Broj predmeta koji su u Titovom raju, kako ga neki zovu, živa su svedočanstva prošlosti, teško je odrediti. Daske pretvorene u putokaze sa nazivima nekadašnjih ulica, oruđa stara više od stotinu godina, đeram, plug, fontana i klupa za posetioce, samo su neki od prizora koji se mogu videti.
– Jugoslovenska zastava sa zvezdom petokrakom ne može da promakne posmatračima, kao ni natpis koji kaže: „Proleteri svih zemalja ujedinite se”! Sve što se ovde može videti je važno onome ko ume da oseća. Velika fotografija Tita i Jovanke daje poseban pečat ovom mestu – ponosan je Dragan.
Posetioci i poštovaoci ekološkog muzeja, vremenom su postajali donatori. Kada je oaza sećanja na slavnog revolucionara pre četiri godine bila u nastajanju, spontano prepoznavanje doprinelo je njenom današnjem izgledu.
– Jednog jutra, zatekao sam otvorenu kapiju i na radnom stolu Titovu bistu, umotanu u papir. Pored je bila flaša rakije, a u knjizi utisaka, simboličan iznos novca. Potpisa nigde. Ni danas ne znam ko ju je doneo, bista je svakako jedna od dragocenijih predmeta koje imam. Stoji na kamenom postolju na kom su ispisane Titove godine života i o njoj posebno brinem – priča s osmehom naš sagovornik.
Načela kućnog vaspitanja gde su marljiv i pošten rad, svetao obraz i stalno podsećanje na plemenitost bili osnova lagodnog života, još uvek su podsticaji našem sagovornku.
– Plemenito je bilo na ovakav način odati zahvalnost i iskazati ljubav. Porodica je moje oličenje i uvek je na prvom mestu. Zatim, tu su jugoslovenstvo i komunizam. To su moji jedini životni ideali. Ne stidim ih se, njima se ponosim – priča Ajder.
On ističe da je interesovanje znatiželjnih posetilaca veliko. Hiljade slučajnih prolaznika i namernika videlo je ono što Ajderovi imaju, a većina novinara sa ovih prostora upisala je svoje utiske u knjigu. Zastajkuju, snimaju, fotografišu, stvaraju uspomene. Neki fotografišu krišom, misleći da je zabranjeno. Kada prolaze ulicom sviraju i podginu ruku u znak pozdrava.
Trgovina, koju je u sklopu porodičnog doma Dragan nekada držao, pretvorena je u muzej od 500 predmeta. Tu su Titova dela, knjige koje govore o njemu, isečci iz novina, tekstovi svetske javnosti o familiji Broz, pa i mnoštvo sitnica sentimentalne vrednosti.
U samom središtu vrta posetioce čeka prostor planiran za pečenjaru „Ajderovo sokače”, koja iz finansijskih razloga još uvek nije otvorena. Da je profit prolazan, a ljudskost trajna, misao je kojom se vodi Ajder. Podsećajući se datuma koji su u društvo donosili promene, konstatuje da je kroz istoriju maltene svake tridesete godine dolazilo do krvoprolića. Principe komunizma smatra neuništivim, verujući da će oni jednog dana ponovo biti aktuelni i primenjivi. U njegovom okruženju cveta perunika, koja ga, kako kaže, podseća na Dan mladosti (25. maj) i štafetu mladosti.
– Možemo da pričamo šta god želimo, Josip Broz je bio legenda čovečanstva. Nikada više nećemo živeti u miru kojeg se sećaju oni koji su zapamtili njegovo doba. Danas je sve upropašteno i prodato, nije sve crno, ali je mnogo stvari koje nisu primerene 21. veku. Mržnja je toliko ukorenjena među ljudima da već od starta niko nikog ne voli. Ako si uradio nešto čestito i valjano – pljuju te. Ako nisi ništa uradio, kažu: „Vidi ga, neće da radi”. Treba vratiti druženja mladih i radne akcije čija je srž bila dobrota, gde se trošila snaga, gde se upoznavalo, gde su se rađale ljubavi i stvarali brakovi. Nažalost, sada je sve pitanje profita, šta ćemo zaraditi i koliko ćemo imati. Ljudskosti nigde. Novac je prolazan, obraz ostaje – kaže Ajder sa setom u glasu.
O sličnim temama sa njim su razgovarali i gosti iz Japana, Australije i Kanade. Kontaktirajući ideološke istomišljenike i nekadašnje partijske kolege, Dragan je stigao i do Jovanke Čolak, rođake Jovanke Broz, čiju posetu očekuje. Došao je i do Joške Broza i nada se da će ga ugostiti kako dolikuje. Dok prepričava zapažanja onih koji su ga posećivali, zajedno listamo album dobijen na poklon. Zbirka koju je napravila devojčica, sada odrasla žena koja živi van Srbije, zbirka je crteža, pesama i naslovnih strana sa Titovim likom. Sve što bi bilo koji dobrovoljac imao da priloži, uvek je dobrodošlo.
– Iako obeležja jugoslovenstva danas ne predstavljaju vrednost, kod mene će je uvek imati i time se dičim. Dobročinstvo kao karakterna osobina uveliko je u manjini, te svakog dobronamernika cenim duplo – kaže Ajder.
Dvorište porodice Ajder izgleda kao da je u njemu vreme zaista stalo. Na onaj pozitivan i pomalo nestvaran način, na putu do kapije, Dragan pokazuje cveće u obliku latiničnog slova V, pa priznaje da je to znak njegove privrženosti baka Veri koja se osmehuje dolazeći.
– Vidite šta znači voleti cveće i prirodu. A onaj ko voli cveće i prirodu, voli i ljude. Malo je danas takvih! Treba biti skroman i dostojan samog sebe, svojih sunarodnika i bližnjih. To je najveći kapital, tu leži bogastvo – reči su kojima nas drug Ajder pozdravlja. NAJLEPŠI VRT U SRBIJI
Prošle godine, Ajderov mali raj od turističke agencije „Ideja” dobio je nagradu za najlepši vrt u Srbiji. Golubovi, fazani, kokineri, kumrije i labrador Ajderovih, počasni su stanovnici te male oaze i čuvari onoga što ne sme da bude zaboravljeno. Osmišljavanje i najsitnijeg detalja planira se porodično, sa puno pažnje, iskrenih i korisnih namera.
LjILjANA ĐURIĆ
Jugonostalgija miriše na perunike
