Sa inflacijom, prekinutim lancima snabdevanja i visokim carinama, susreću se mala i srednja preduzeća, ali i trgovinski giganti. Kako se u ovakvoj situaciji snalazi „Impel” razgovarali smo sa Draganom Vidakovićem. Reč je o privredniku sa decenijskim iskustvom. Na novosadskom Tehničkom fakultetu stekao je zvanje diplomiranog inženjera mašinstva. Još za vreme studija, registrovao je preduzetničku radnju za „pečenje plodova” i sa pokretnim aparatom za prodaju kokica pokrenuo svoj prvi „biznis”.
Od „Duvan prometa” 1994. zakupljuje nekoliko kioska i počinje da se bavi trgovinom na malo. „Impel” osniva 1995. i proširuje delatnost stalnim razvojem poslovanja. Danas je suvlasnik u još tri firme koje zapošljavaju stotinak ljudi. Jedan je od najaktivnijih članova i predsednik dobrotvorne organizacije „Svetosavlje”. Našao se i među pokretačima „Zrenjaninskog poslovnog kruga” (ZREPOK) gde je predsedavao u prva tri mandata. U oblasti trgovine ste prisutni više od tri decenije. Zašto su sve češće maloprodavci na meti kritike vlasti?
– Trgovine na malo su usko povezane sa stanovništom i standardom građana. Potrošačka korpa je opravdano česta tema u javnosti, pa je i osetljivost vlasti u pogledu poslovanja ovog sektora očekivana. Da li će Uredba Vlade o ograničavanju marži trgovaca biti delotvorna? Hoće li administrativna odluka zaista smanjiti cene?
– Pretežno se bavimo trgovinom u specijalizovanim maloprodajnim objektima (tipa kiosk), u kojima dominiraju duvanski proizvodi i štampa. Reč je o artiklima čiji promet odavno kontrolišu država i nadležni organi. To se odnosi na unapred određene maloprodajne cene, marže (rabate), rokove plaćanja i dr. Na nas se ova uredba ne odnosi. Sasvim sam siguran da su moje kolege iz velikih trgovinskih lanaca mnogo upućenije i da daju odgovor na ovo pitanje, jer se njih direktno dotiče i mnogo više se bave ovom temom. U okviru „Impela” posluju brojni kiosci. Primetno je da su osavremenjeni. Takođe, na pojedinim lokacijama (poput centra) je smanjen njihov broj.
– Poslujemo u kontinuitetu duže od 30 godina. Sasvim je sigurno da ne bismo toliko trajali da nismo bili sposobni da se prilagođavamo tržišnim okolnostima. Zatvaranje pojedinih objekata, otvaranje drugih i osavremenjavanje postojećih je sastavni deo našeg posla, izlaženja u susret potrebama naših kupaca i promenama njihovih navika. Upravo zbog toga smo nedavno otvorili prvi specijalizovani „Tobacco shop” u gradu. Sa ovakvom poslovnom politikom ćemo nastaviti u budućnosti. Da li se menja struktura robe koja se najčešće kupuje u kioscima?
– Ne u značajnoj meri. I dalje oko 70 odsto od ukupnog prometa čine duvanski proizvodi. Mnogi poslodavci ukazuju da im je sve teže da pronađu adekvatnu radnu snagu. Kakva su iskustva „Impela”?
– Možemo da se pohvalimo činjenicom da je prosek staža naših zaposlenih 11 godina. Fluktuacija radne snage nije veća od 10 odsto na godišnjem nivou, što je u našoj oblasti poslovanja redak slučaj. Sa druge strane, godinama imamo ujednačen broj maloprodajnih objekata i zaposlenih. U tom pogledu se ne suočavamo sa problemom dovođenja novih radnika. Političkim dekretima se diže minimalna zarada. U kojoj meri to zaista pogoduje zaposlenima ili pak stvara problem ekonomiji zbog inflacije?
– Povećanje minimalne cene rada svakako pogoduje zaposlenima, naročito onima koji rade upravo za minimalac. Međutim, naša država se opredelila za tržišni model ekonomije, a tu su principi na kraju dana jasni.
Oni koji budu mogli da prate i odgovore zahtevima povećanja zarada će nastaviti da posluju, dok oni koji zbog toga ne budu mogli da obezbede održivost – smanjivaće obim poslovanja, broj zaposlenih ili odustajati od posla i transferisati kapital na druge destinacije ili profitabilnije poslove. Šta će prevagnuti, zadovoljstvo zaposlenih zbog povećanja minimalca ili smanjenje njihovog ukupnog broja i uopšte poslovnih aktivnosti, vreme će pokazati. Nakon niza godina, odlučili ste da napustite taksi biznis u kome ste uveli brojne inovacije.
– Posle 15 godina poslovanja, taksi biznis smo napustili 2023. Iako je od tada prošlo dve godine, zadovoljstvo je čuti da mnogi poput Vas uočavaju da smo inovacijama, a naročito pristupom poslu u kojem je fokus bio na zadovoljstvu korisnika naših usluga, doprineli da se kvalitet taksi usluga u našem gradu podigne na znatno viši nivo nego što je bio pre našeg ulaska u ovaj posao. Većinski ste vlasnik tržnog centra kod nekadašnjeg bioskopa Balkan. Od nekada ruiniranog objekta napravili ste atraktivan poslovni prostor.
– „Vidaković” d.o.o i „Banat film” vlasnici su najvećeg broja lokala „Banatskog biznis centra” (46), odnosno posebnih delova u njoj. Pored nas u zgradi imamo još 46 različitih zakupaca sa 48 objekata. Kao najzainteresovanija strana, uspeli smo da organizujemo sve ostale vlasnike u poslovno udruženje. Zajedničkim snagama uspeli smo da problematičan i zapušten objekat unapredimo do te mere da je jedna od poželjnijih poslovnih zgrada u Zrenjaninu. U funkciji je 50-ak lokala i iz godine u godinu raste vrednost kvadrata i povećava se broj kupoprodajnih transakcija. Kao takvi možemo poslužiti kao dobar primer drugim sličnim objektima ne samo u našem gradu. Izuzetno sam ponosan na sopstvenu ulogu i doprinos u ovome, ali isto tako i na sve ostale vlasnike, posebno one koji su kroz učešće u radu skupštine ili Nadzornog odbora poput predstavnika lista „Zrenjanin” odigrali veoma važnu ulogu.
