Uprkos veličanstvenim uspesima (i ovih sad, i onih pre), upućeni kažu da mi još nismo dostigli BDP koji smo imali 1979. godine! Posle 30 godina kapitalizma…. Mada, prema danas važećim doktrinama, ekonomija kapitalizma je mnogo efikasnija od drugih. Možda i jeste – ali posle 300 godina razvoja i sa mrežom kolonija po Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Pa smo poverovali da će i kod nas biti efikasna…
A „Novosti” pišu o nesrećniku koji je, radeći na građevini, 2004. godine ostao bez obe ruke, za dnevnicu od sedam i po evra, a posle višegodišnje sudske agonije ostao je i bez pravde, a i bez odštete. Krivični postupak koji se vodio protiv investitora, zastareo je 2014. godine, od 50 zakazanih ročišta, 30 nije ni održano. Odbio ga je i Viši sud u vezi sa traženom odštetom, investitor je u međuvremenu umro – ni para, ni zdravlja za momka koji danas ima 32 godine, i biće težak invalid celog života. Sećate li se stihova „Internacionale”? „Ustajte prezreni na svetu, vi sužnji koje mori glad”…
Uostalom, pravda je idealistička kategorija. Pročitala sam negde (filozof Ivan Milenković) da je komunizam metafizički poredak. Kapitalizam, dakle, nije metafizički, više je nekako presan. I baš zato, kapitalizam je u stanju da mnogo bolje – efikasnije – korumpira ljude. Mislim – idealizam ima ogromnu moć, ali valuta je efikasnija i ide prečicom. Ideal naspram presnog života punog para (zašto smo poverovali da će kapitalističke pare doći baš u naše ruke kad srušimo socijalizam?).
Mada, nije novac taj koji je poslužio kao koruptivno sredstvo, u radu sa masama, u procesu ruženja komunizma. Skupo je to, a i nije novac za mase. Nego moćna, svekolika industrija zabave. Em korumpira mase, em donosi zaradu. Vlasnicima, naravno… Sad se čeka da industrija zabave korumpira i fundamentalistička islamska društva.
