Ulaganje u savremenu opremu, proširenje poslova i tržišta
Sve je počelo pre dvadesetak godina, skromno kao kućna izrada betonske galanterije. Potom je krenula proizvodnja u Melencima. Poslednjih godina prerasli su u ozbiljnu građevinsku kompaniju u niskogradnji, visokogradnji i proizvodnji betonskih konstrukcija. Reč je o „Ekogradnji” DOO koja zapošljava više od 350 radnika, poseduje izuzetnu opremu, osvaja nove tehnologije i tržišta.
– Moj otac Tomislav i majka Vida su počeli posao. Sada bratu Predragu i meni daju podršku u radu. Prostor na kojem poslujemo je kompleks koji obuhvata 25 hektara. Tu su smešteni naši proizvodni, tehnološki, organizacioni i administrativni potecijali. Poslovno, tehnološki i stručno smo opremljeni tako da možemo da odgovorimo svim izazovima u oblasti građevinske operative. Uz proizvodna postrojenja imamo i sopstvene sirovinske resurse kao što su pesak, šljunak i slično – ističe Slobodan Milin, izvršni direktor „Ekogradnje”.
Naglašava da su podignute četiri betonske baze. U Zrenjaninu postoje dve, a u Melencima i Kikindi po jedna. Preduzeće poseduje više od stotinu vrsta mašina i mehanizacije – od bagera i buldožera, do finišera i glodalica za asfalt. Raspolaže sa 150 savremenih transportnih sredstava, kao što su automikseri i kamioni nosivosti od 15 do 30 tona. Sve to ne bi funkcionisalo da nema dobro obučenih lica koja rukuju opremom.
– Imamo zaokružen ciklus rada – od projektovanja do završetka objekata. Osim toga, posebnu pažnju posvetili smo i našim poslovnim partnerima oko: ustupanja i plasmana kapaciteta u proizvodnje betona i asfalta, izgradnji betonskih hala i skladišta, uključivanja u gradnju i održavanje saobraćajnica, objekata hidrogradnje, industrijskih zona i slično – kaže Slobodan Milin.
Tomislav Milin kaže da je mnogo uloženo u posao, ali postepeno i bez značajnijeg zaduživanja. Naglašava da je tržište surovo i neizvesno, te se mora ići u korak sa njim ili čak i malo ispred. Podseća da još uvek postoje određeni neravnopravni uslovi, kao i da niz uredbi i zakona nije menjano još od prošlog veka. To pojedina preduzeća stavlja u neravnopravan položaj u javnim nabavkama i drugim poslovima.
– Naše tržište i poslovi su se proširili na Beograd, Pančevo, Novi Sad, Suboticu… U Zrenjaninu je za naše kapacitete ponuda skromna. Malo je takvih projekata kao što su „Linglong”, Fabrika vode, kanalizacija i slično… Imamo tu i „zanatskih poslova” oko trotoara i ivičnjaka… Mnogo radimo. Na primer, mesečno samo za isplatu zarada zaposlenih moramo da obezbedimo oko 500.000 evra – otkriva Slobodan Milin.
U „Ekogradnji” ističu da samo ulaganjima u tehnološki napredak preduzeće može da bude među značajnijima u državi. Od prošle godine ozbiljnije se bave visokogradnjom. Podigli su jednu betonsku halu, a u planu su još dve. U tržnom centru BIG u Zrenjaninu započeli su izgradnju 600 stanova, sa isto toliko garažnih mesta i drugim sadržajima. Ovih dana „Ekogradnja” je otvorila i prvu CNG pumpu (metan) koja radi 24 sata.
NIKOLA BOŽOVIĆ Foto: „Ekogradnja” i arhiva lista „Zrenjanin”
RUDNICI MATERIJALA
Za proizvodni potecijal kakvim raspolaže „Ekogradnja” potrebno je obezbediti i značajne količine osnovnih sirovina poput peska i šljunka. Upravo zbog toga ovaj kolektiv ima svoje „rudnike”. Oni za pesak se nalaze u Zrenjaninu i Čoki, a kapacitet im je oko dva miliona kubnih metara. Šljunak se dovozi iz Žablja, a ima potecijal od 50.000 kubnih metara.
OČEKIVANJA OD AUTO-PUTA
U „Ekogradnji” uveliko razmišljaju i o eventualnim poslovima na izgradnji auto-puta Begrad – Zrenjanin – Novi Sad. Kako kažu, bilo je i kontakata sa glavnim izvođačima radova, pre svega kineskim preduzećima. Zrenjaninska firma je spremna da učestvuje u gradnji mostova i pratećih objekata.
KONKURSI STALNO OTVORENI
Manjak školovanog kadra prisutan je u svim građevinskim preduzećima. Nedostaju tesari, kvalifikovani armirači, vozači, kao i fakultetski obrazovani stručnjaci. U „Ekogradnji” je konkurs za prijem radnika stalno otvoren. Prošle godine pokušano je angažovanje stranaca. Naime, u neposrednoj proizvodnji tada je zaposleno njih 11, ali su u radnom odnosu ostala samo trojica.
