Piše: Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Pojedini analitičari i pripadnici akademske zajednice, a naročito političari, imaju sklonost da ekonomske rezultate vrednuju isključivo na bazi ostvarenih stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), odnosno proizvodnje. Određeni periodi ocenjuju se kao uspešni samo zato što je tada postignuta visoka stopa rasta (kvantitet), dok se iz vida često gubi drugi važan aspekt napretka, a to je njegov kvalitet.
Svakako da ima i onih koji čvrsto stoje na stanovištu da se nipošto ne sme zanemariti značaj koji za ekonomske procese imaju kategorije poput sistema zaštite svojinskih prava, kvaliteta regulatornog okvira, institucija koje sprečavaju prevarno ponašanje i moralni hazard, društvene kohezije/harmonije zasnovane na međusobnom poverenju i saradnji aktera i sl. U naučnoj i stručnoj javnosti je odavno sazrelo shvatanje da kada se visoka stopa rasta BDP-a ostvaruje na račun smanjenja poverenja i urušavanja institucija, to po pravilu predstavlja samo uvertiru u neki novi period nazadovanja, krize i nestabilnosti.
Relevantan pokazatelj za međunarodne komparacije je zapravo grupa od šest indikatora pomoću kojih se meri kvalitet vladavine/upravljanja u jednoj državi (Worldwide governance indicators – WGI). U pitanju su: 1. Kontrola korupcije; 2. Efikasnost vlade; 3. Politička stabilnost i odsustvo nasilja; 4. Kvalitet regulatornog okvira; 5. Vladavina prava/zakona; 6. Participacija i odgovornost. Autori ovih indikatora su Kaufman i Krej (Daniel Kaufmann i Aart Kraay), a kreirali su ih za potrebe projekta Svetske banke. Prate se i objavljuju od 1996. godine za više od 200 zemalja. Svaki od pomenutih šest pokazatelja može uzeti vrednost od 0 (najlošije stanje) do 5 (najbolje stanje).
Sagledajmo poziciju Srbije u razdoblju 2012-2023. godina u odnosu na pojedine zemlje iz bližeg okruženja, koje nam najviše konkurišu kada je reč o investicijama (države Zapadnog Balkana, odnosno bivše republike SFRJ). Ukoliko bismo uprosečili podatke o navedenim pojedinačnim indikatorima došli bismo do nalaza da u pogledu sveukupnog kvaliteta upravljanja Srbija zaostaje za oko 9% u odnosu na prosek država nastalih raspadom SFRJ. Tokom analiziranih 12 godina, prosečna vrednost u našoj zemlji (2,42) je bila niža nego u Sloveniji (3,40), Hrvatskoj (2,92), Crnoj Gori (2,59) i Severnoj Makedoniji (2,45), a bila je veća samo u poređenju sa BiH (2,14). Nažalost, naš rezultat bio je za nijansu niži i od onog zabeleženog u Albaniji (2,44).
Zabrinjava činjenica da Srbija u periodu 2012-2023, u poređenju sa prosekom „ex YU”, beleži lošije rezultate u svih šest posmatranih oblasti. Naši učinci su bili slabiji u domenu kontrole korupcije za 13,5%, vladavine prava/zakona za 9,9%, kvaliteta regulatornog okvira (za 8,2%), političke stabilnosti i odsustva nasilja (za 7,6%), participacije i odgovornosti (za 6,7%) i efikasnosti vlade (za 6,5%). Proizilazi da je Srbija u grupi navedenih država najlošije pozicionirana u pogledu kontrole korupcije i vladavine prava i zakona, te da na tim područjima, najpre, treba preduzimati odgovarajuće mere sračunate na popravljanje stanja. Od toga će u velikoj meri zavisiti buduće performanse naše privrede, s obzirom na to da ekonomije ponajviše računa vode upravo o stepenu zaštite svoje imovine i prava.
