Kad god putujem u Temišvar, vodim računa o pešacima. Na takvo saobraćajno ponašanje me je usmerila Margareta Vojin, urednica stranica na rumunskom jeziku u „Zrenjaninu“. Sećam se kao da je juče bilo, upozorila me je da se u Rumuniji poštuju pešaci i da su kazne izuzetno velike. Slično iskustvo, od nedavno, imam i po pitanju Beča. Vladislava Ivković Petrović mi je na vreme skrenula pažnju kako da vozim po glavnom gradu Austrije.
Posledice (ne)retkog posećivanja evropskih gradova su i danas prisutne u mom postupanju. Trudim se da propustim pešake, vodim računa o biciklistima, poštujem pravila… Međutim, kako se osećam kada postupam kao „evropski čovjek, širokijeh svatanja“?
Iskreno, u srpskim uslovima, smatram sebe budalom!
Jasno je meni da je balkanski čovek željan bržih i kraćih rešenja. Problem nastaje onda kada je mnogo tih koji pokušavaju da delaju mimo pravila. Tada nastaju šumovi, zagušenja… Paradoksalno, upravo u navedenim konfliktnim momentima, svi se pozivaju na etikeciju, bonton i dobre običaje.
Hajde za početak da naučimo (ponovimo) nekoliko pravila. Nekulturno je parkirati auto na trotoaru kod Narodnog muzeja! Osećaj elitizma koji eventualno gajite, neće oprati sramotu! Takođe, paljenje sva četiri migavca ništa ne znači, samo usporava saobraćaj.
Lepše je sa kulturom, nije teško biti fin…
