Bilo je to davno. Filip je bio učenik Osnovne i srednje škole „9. maj” koja je, nekim povodom, za mlađe đake organizovala maskenbal. Bilo je tu zaista kreativnih kostima, ceo program je bio lepršav i zabavan. Onda su usledile nagrade. Prva nagrada – Filip Bartole koji je nosio kostim hrabrog Zoroa. I kada su dodeljene nagrade, prišla sam Filipu da od njega uzmem izjavu, da mu čestitam… Jedna od nagrada bile su i neke prelepe čokoladne bombone. I Filip mi je poklonio jednu. Zahvalila sam mu se, odmah je pojela i rekla kako je jako ukusna. Odjednom, osetila sam da me neko vuče za jaknu: bio je to Filip koji je pokušavao da u džep moje jakne stavi sve čokoladice koje je dobio. I tako je, zajedno sa mnogim đacima ove škole i „Suncokretima”, zauzeo trajno mesto u mom srcu.
Prošle nedelje, gotovo da nije bilo medija koji nije zabeležio uspeh članova zrenjaninskog „Hendi sporta” na Specijalnoj olimpijadi koja je održana u Abu Dabiju. Filip Bartole se sa ovog takmičenja vratio sa tri osvojene medalje za Srbiju – jednom zlatnom i dve srebrne: zlatnu medalju u trci na 100 metara, a srebro u trci na 200 metara i kao član štafete 4×100 metara. Doček su mu priredile komšije – nisam čula ili pročitala da je Grad dočekao svoje šampione jer su zajedno sa Filipom bili i ostali sportisti koji su osvojili medalje i trener Borislav Nuhanović. Za sve njih veliko bravooo. Čast je živeti u gradu koji ima ovakve šampione velikog srca.
I nekako, mislim, da je pre mnogo, mnogo godina, maska Zoroa – filmskog junaka koji je štitio nemoćne baš pristajala Filipu. Jer, reč je i o plemenitosti, i o hrabrosti. Filip – ne znam da li se svakom Filipu tepa Fića pa ostajem na punom imenu, nosio je to u sebi od detinjstva. Ne samo zbog onih čokoladica koje sam od njega dobila i zbog čega sam bila srećna. To je zato što znam koliko su čista srca mladih ljudi koje sam upoznala u Školi, u Udruženju „Suncokret”, u svakodnevici…
