Heroinska zavisnost izuzetno je jaka i razvija se već nakon desetog korišćenja opijata. U pitanju je jedna od najtežih hroničnih bolesti, a prvi korak u lečenju je pokušaj apstinencije. Ukoliko je ona neuspešna, bolest može da se tretira terapijama sintetičkim opioidima koji su zamena za opijat.
U pitanju je lek koji je napravljen tako da deluje na iste receptore kao i heroin, ali nema dejstvo koje dovodi do ekstaze, objašnjavaju iz Metadonskog centra koji radi u okviru Opšte bolnice „Đorđe Joanović”.
– Kada zavisnici pređu na supstituciju metadonom ili buprenorfinom jedan od osnovnih ciljeva je da se resocijalizuju i povrate ostale segmente života – porodicu, posao, društvo. Trude se da se njihova borba ne primeti, ali reintegracija je jako teška – kaže dr Đurđija Grujesku, psihijatar i koordinatorka Metadonskog centra.
Prema njenim rečima, pre nego što uđe u supstitucioni program, zavisnik mora da ima bar jednu hospitalizaciju tokom koje se testira, procenjuje se nivo njegove zavisnosti, apstinencione smetnje i psihološki profil. Ako se nakon praćenja na stacionaru proceni da on nije u stanju da apstinira, uvodi se lek.
– Fizička kriza je kratka i iz nje se brzo izađe, ali je psihička zavisnost dugogodišnja, jer stvara nekontrolisanu žudnju. Kada dobiju terapiju nje više nema – ističe dr Grujesku.
UNUTRAŠNJA BORBA
Kako opisuje Branislav Korovljev, psiholog Metadonskog centra, zavisnici u početku svakodnevno dobijaju terapiju i godinu dana su pod stalnim nadzorom stručnjaka. Tek kada se proceni da su dovoljno stabilni, njihovi dolasci se proređuju.
– Kontrola je izuzetno važna u početku. Zato pacijenti imaju svoje saradnike, uglavnom članove porodice, koji kontrolišu da li se terapija uzima kako je propisano i komuniciraju sa nama – kaže Korovljev.
Naš sagovornik ističe da su pacijenti motivisani da na razne načine probaju da se izbore sa zavisnošću. Mnogi od njih žele da prekinu sa programom, jer im je neprijatno da dolaze u Bolnicu po terapiju, bore se sa društvenom stigmom kada traže posao, ne mogu da voze automobil, niti da putuju u inostranstvo na duže vreme.
– Kada neko napusti program nikad ne možemo sa sigurnošću da kažemo da se neće vratiti. Prošle godine otišlo je petoro pacijenata. Kada donesu odluku obično sledi detoksikacija od supstitucije u Novom Sadu, a onda idu u neki vid komune gde su, takođe, pod nadzorom. Tamo opet uspostavljaju normalne obrasce života, ali u kontrolisanim uslovima. Ipak, najvažnije je da se pre bilo kakve odluke prvo obrate stručnim licima – poručuju iz Metadonskog centra.
POMOĆ BEZ LEČENJA
Osim centara za rehabilitaciju u okviru državnih institucija sa timovima profesionalaca, mnoge nevladine organizacije svoje delovanje usmerile su ka izlečenju i resocijalizaciji zavisnika.
Jedna od njih je centar „Reto – Ima nade”, koji se vodi hrišćanskim načelima. Nedavno je svoj rad promovisao na ulicama grada, a materijal je ostavio i u Opštoj bolnici. Tu su aktivni volonteri, koji su i sami bili zavisnici. Lečenje se sprovodi bez upotrebe lekova u tri etape – detoksikacija, rehabilitacija i resocijalizacija, a u Centru su zabranjeni pušenje i alkohol, navodi se na njihovoj zvaničnoj internet strani.
Volonteri su najavili i konsultacije koje će se organizovati jednom nedeljno u prostorijama Kancelarije za mlade, prenosi „Danas”.
Prema rečima Igora Jovanovića, člana Upravnog odbora organizacije, naši principi se temelje na Božjoj reči. Centar ne leči ljude i nema zdravstvene radnike, već im volonterski pruža pomoć. Na pitanje da li zna da se lečenjem ne sme baviti niko van zdravstvenog sistema, Jovanović objašnjava da se oni ne bave lečenjem, već vraćaju ljude u život. Kako kaže, oni pomažu uništenim ljudima da stanu na noge.
Na otvaranje „Reto” centra reagovali su predstavnici NGO „Skaska”. Postavili su pitanje po kom osnovu je organizacija dobila na korišćenje prostorije Kancelarije za mlade i upozorili su da su bolesti zavisnosti suviše ozbiljan problem da bi ga rešavali volonteri van medicinskih ustanova.
Ako ne priznaju medicinske metode i nema postepenog odvikavanja, postavlja se pitanje kako mogu štićenicima da pruže adekvatnu pomoć, rekli su za „Danas”.
J. Šormaz
14 GODINA RADA
Metadonski centar otvoren je od 2008. godine u okviru Opšte bolnice „Đorđe Joanović”. Do sada je kroz njega prošlo 150 zavisnika od opijata, najčešće heroina, a trenutno je na lečenju njih 70. Pacijenti koji započinju lečenje uglavnom su starosti od 25 do 30 godina, svih nivoa obrazovanja. Dosta njih je došlo iz inostranstva, a najveći broj korisnika je tu od osnivanja Centra
