Jedan od razloga zbog kojeg žene retko prijavljuju seksualno nasilje jeste i zbog dodatne traume koju preživljavaju kada treba da se obrate institucijama. – Ženama je neprijatno da pričaju o seksualnom nasilju, jer nakon što ga prijave, minimum sedam puta moraju da pričaju istu priču. Tu je i strah od osude okoline – njenih bližnjih, ali i profesionalaca – navela je Radoslava Aralica iz Zrenjaninskog edukativnog centra (ZEC) na javnoj tribini o radu Centra za žrtve seksualnog nasilja koji postoji u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović”. U aprilu je obeleženo godinu i po dana rada ovog Centra.
USLUGE CENTRA SU BESPLATNE
Upravo Centar za žrtve seksualnog nasilja predstavlja kvalitetniji odgovor institucija, pružajući žrtvama medicinsku i psihosocijalnu podršku na jednom mestu. Osnovan je u okviru trogodišnjeg projekta Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo. Iskustvo zrenjaninskog Centra služiće kao model za procedure koje će se primenjivati i u ostalim zdravstvenim ustanovama u zemlji, rekla je direktorka Opšte bolnice dr Ivana Tešić na pomenutoj javnoj tribini.
– Namera je da se u toku trajanja projekta obavi i edukacija oko 1.500 zaposlenih – lekara, medicinskih sestara i tehničara, psihologa, socijalnih radnika, kao i profesionalaca iz policije i pravosuđa – navela je ona.
Prostorije Centra za žrtve seksualnog nasilja otvorene su i opremljene u novoj zgradi Opšte bolnice krajem 2017. godine. U pitanju su dve prostorije – ginekološka ordinacija za medicinski pregled žrtve, a druga je namenjena za pružanje usluga drugih zdravstvenih radnika gde se obavlja razgovor žrtve sa savetnicom za psihosocijalnu podršku, sa policijom i stručnjacima Centra za socijalni rad. Osim toga, oformljena je i Radna grupa, čija je koordinatorka dr Milica Poučki.
– Kako bi prijavila nasilje, dovoljno je da žena dođe u Urgentni centar, odakle će je medicinski tehničari sprovesti u prostorije Centra. Istovremeno se pozivaju naše saradnice iz nevladinih organizacija koje pristižu za petnaestak minuta i njihova uloga je da pružaju podršku žrtvi. Nakon toga sledi pregled. Svakog meseca radna grupa u Bolnici održava sastanke sa saradnicama iz nevladnih organizacija, a povremeno nam dolaze i predstavnici policije, pa onda diskutujemo o propustima, o potrebi da se nešto koriguje – navodi dr Poučki i dodaje da se u 2016. godini Centru obratilo 10 žrtava nasilja, u prošloj godini 16, od čega su bile dve maloletnice mlađe od 15 godina, dok je ove godine prijavljeno dva slučaja. Usluge Centra za žrtve seksualnog nasilja su besplatne i dostupne 24 časa, sedam dana u nedelji, a obezbeđena je poverljivost ličnih podataka.
BRAČNE „DUŽNOSTI” ŽENA
Seksualno nasilje ima korene u rodno zasnovanoj diskriminaciji i neravnopravnom položaju žena i muškaraca u društvu, ističe Radislava Aralica.
– Postoje određene društveno očekivane uloge u vezi sa polom i položajem žene u okviru porodice i društva, od ranog detinjstva pa sve do zrelog doba. Opšte rasprostranjeni stereotip jeste da su žene pasivnije, nesamostalnije i manje vredne od muškaraca. To vodi u diskriminaciju, koja transferiše i na oblast seksualnosti. Tako se muška seksualnost smatra dominantnijom od ženske – ističe koordinatorka
ZEC-a. Ona dodaje da iz toga proističe opasna predrasuda da muškarac ima pravo na seksualne odnose i da u tu svrhu može da koristi telo žene, pri čemu je ženina bračna dužnost da ima odnose sa svojim partnerom kada god on to poželi.
– Kod nas do nedavno silovanje u braku nije bilo prepoznato kao krivično delo. Još neke od ukorenjenih predrasuda jesu da žena ne treba da uživa u seksualnom odnosu već da ga podnosi, kao i to da žene uživaju u nasilnom seksualnom odnosu i da kada kažu „ne”, to znači „da” jer se one tobože femkaju.
Aralica navodi da samo jedna od 20 silovanih žena prijavi silovanje, a da su razlozi za to mnogobrojne prepreke na koje žrtva nailazi. Često se žrtvama silovanja nameće krivica da su same izazvale nasilje oblačenjem, ponašanjem, šetanjem nekom ulicom.
PROJEKAT – „ZAUSTAVI – ZAŠTITI – POMOZI”
Centar za žrtve seksualnog nasilja osnovan je u septembru 2016. godine, kada je Opšta bolnica potpisala sporazum sa Pokrajinskim sekretarijat za zdravstvo, što je deo trogodišnjeg projekta „Zaustavi – zaštiti – pomozi – snažniji institucionalni odgovor na rodno zasnovano nasilje u AP Vojvodini”. Prva dva centra su osnovana u Zrenjaninu i Novom Sadu, a potom i u Somboru, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici i Vršcu.
