Ako malo pretražite internet, naići ćete na zanimljiv podatak da je žvakaća guma ili, popularno, „žvaka” nastala još u neolitu. Tragovi predmeta slični žvakaćim gumama datiraju još iz tog vremena, a ova današnja stvorena je u SAD u drugoj polovini 19. veka. Kako god, žvake su uvek bile popularne. Sećate se, pravili smo od njih balone koji bi pucali pa bi završili na vašem nosu, pa ono kad ti se žvaka zalepi za kosu… A tek kada se žvaka onako omotava oko prsta, pa se posle vrati u usta… Ali, žvaka se vadila dok si na času, a pošto se štedelo, ona se zalepi za papir u kome je bila umotana, pa sve iznova.
Žvake su moderne i danas. Ono što mi najviše smeta su žvakaće gume zalepljene po klupama, bačene gde god se stigne, a, naravno, najviše na ulicu. Centar grada samo što je uređen, a već za mesec dana bio je „popločan” žvakaćim gumama. Onda su na udaru bile renovirane ulice, Koče Kolarova, Gimnazijska, Laze Kostića… Sada je „napadnut” i glavni trg, čije renoviranje još nije ni završeno.
U borbi za čistije gradske ulice u Beogradu se koriste i mašine za uklanjanje žvakaćih guma sa trotoara. Ove mašine rade na principu vodene pare i biorazgradivog deterdženta pomoću kojeg se, bez oštećenja betonskih površina i pločnika, uklanjaju žvakaće gume. Verovatno da ih ima i u drugim, većim gradovima, ali zaista je veoma teško ukloniti jednom zalepljenu žvakaću gumu sa pločnika. Znam da ima hiljadu i jedan savet kako da se žvake skinu sa farmerki (sistem zamrzivač), ali to besomučno bacanje po ulici mi stvarno nije jasno. Zrenjaninska „Čistoća” redovno održava ulice, ali mašinu za skidanje žvaka nema.
U principu, zašto bi i imala kada žvaku, umesto da je pljunemo, pa gde završi, možemo da bacimo u korpe za otpatke, a možemo da ih zamotamo u papirić i bacimo ih kod kuće. Kažu da je korišćenje žvakaće gume dobro da se smanji stres. A ja dobijam stres kada prolazim ulicama oblepljenim žvakama.
