Dorina Nemešić iz Perleza i njen suprug, roditelji su troje dece – šestogodišnjeg Alekseja i dvogodišnjih blizanaca Anje i Avrama. Oni su jedan od parova koji je dobio decu biomedicinski potpomognutim oplođenjem – vantelesnom oplodnjom. Ovaj medicinski postupak se već 11 godina obavlja o trošku zdravstvenog osiguranja, a od pre tri godine finansijsku pomoć parovima da na ovaj način dobiju dete pruža i Grad Zrenjanin.
Dve i po godine Dorina nije uspevala da zatrudni. Onda su ona i suprug 2010. godine odlučili da uđu u postupak vantelesne oplodnje (VTO) koji finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).
– Ljudi su mi sugerisali da pre toga probam još neke stvari, ali mi smo se odlučili za vantelesnu oplodnju i to je bilo konačno. Kada rešiš sam sa sobom da to stvarno želiš, ne dozvoljavaš da ti iko drugi bilo šta kaže. Nakon prvog pokušaja VTO dobili smo sina Alekseja – priča ona.
NOVČANA PODRŠKA
Vantelesna oplodnja podrazumeva uzimanje jajne ćelije iz tela žene, njenu oplodnju u laboratorijskim uslovima i vraćanje oplođene jajne ćelije ili embriona u matericu posle nekoliko dana od oplodnje. Budući da ovaj postupak košta u iznosu od oko deset prosečnih plata u Srbiji, RFZO od 2006. godine finansira postupke vantelesne oplodnje.
Od prošle godine, Fond snosi troškove tri pokušaja VTO, umesto dva koliko je bilo ranije, a parovi ovu proceduru mogu obaviti u 5 državnih i 11 privatnih ustanova. Neki od uslova za sprovođenje VTO o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja jeste da je par iscrpeo druge mogućnosti za lečenje neplodnosti, da žena nema više od 42 godine, te da partneri nemaju dece iz postojeće zajednice. Kada parovi ne mogu da ispune ove kriterijume, šansu za potomstvo pruža i dvadesetak lokalnih samouprava u zemlji koje izdvajaju novac za procese vantelesne oplodnje, među kojima je, od 2014. godine, i Zrenjanin. Svoju drugu trudnoću Dorina Nemešić je ostvarila upravo zahvaljujući ovom vidu podrške.
– Tada sam od grada dobila 200.000 dinara, što ne pokriva sve troškove ali opet veoma znači. Posle toga sam rodila Avrama i Anju – priča ona. Značajno je to što podršku Grada Zrenjanina za VTO mogu dobiti žene do 45 godine starosti, kao i to što naša lokalna samouprava ne ograničava period u kome se postupak mora obaviti od momenta kada se novac uplati izabranoj klinici – objašnjava načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Jelena Dragić.
U KONTAKTU SA PAROVIMA
– Odluku kada će transfer oplođenih jajnih ćelija ženi da se izvrši prepuštamo paru. To treba da bude najpovoljniji momenat za samu ženu. Nijedna lokalna samouprava ne treba da kaže da to mora da bude, na primer, u roku tri meseca. Šta ako žena tada nema dobar rezultat, ako nije psihička spremna i ranjiva je, ako dođe do neke upale. Ti faktori mogu značajno da smanje uspešnost postupka – kaže ona.
Osim finansijski, Gradska uprava se trudi da parovima pomogne i putem neformalne psihološke podrške, kaže Jelena Dragić.
– Oni se obraćaju Odeljenju za društvene delatnosti i mi sa njima prolazimo kroz kompletnu proceduru prikupljanja dokumentacije, ali i mnogo razgovaramo. Ljudi doživljavaju gradske uprave kao hladne, međutim to je toliko osetljiv postupak gde se parovi najemotivnije otvaraju da ne može da se zadrži granica stroge profesionalnosti. Sa najvećim brojem njih ostajemo u kontaku – kaže ona.
I DALjE TABU TEMA
Prema procenama, u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju problema sa sterilitetom, a taj broj je i u svetu svake godine sve veći, kaže dr Zorica Crnogorac Ilić, vlasnica bolnice „Genezis” i šefica tima za vantelesnu oplodnju ove bolnice.
– Čak i do 40 odsto parova u celom svetu suočava se sa ovim problemom, zbog životnih navika, ishrane, stresa. Takođe, za neuspeh je bitan i genetski faktor, a veliki uticaj na zdravlje i sterilitet imaju i psiho-somatski faktori, što pokazuju i slučajevi parova koji prvu trudnoću ostvare vantelesnom oplodnjom, a nakon toga drugu prirodnim putem – objašnjava doktorka Crnogorac Ilić.
Iako se u Srbiji svake godine sve više parova upušta u proces lečenja neplodnosti vantelesnom oplodnjom, u manjim sredinama, poput naše, o ovoj temi se i dalje nerado govori. To potvrđuje i nedavno održana tribina o vantelesnoj oplodnji u Gradskoj kući, na kojoj su se okupili stručnjaci, novinari i organizatori – i samo jedan zainteresovan par, kako je razočarano primetila i Dorina Nemešić.
– U Zrenjaninu je to definitivno tabu tema. Poznajem nekoliko parova koji bi se uključili u to i koji me stalno zovu, šest-sedam njih sam i pozvala na tu tribinu, od kojih se nijedan nije par pojavio – kaže Dorina Nemešić.
PREDLOZI UDRUŽENJA I STRUKE Udruženje „Šansa za roditeljstvo” zalaže se za šest pokušaja VTO, za ukidanje starosne granice za žene i za to da se pojednostavi procedura konkurisanja kod Fonda, gde parovi prolaze kroz različite analize i dve komisije. Dr Zorica Crnogorac Ilić smatra da bi RFZO trebalo da izdvoji i sredstva za genetsko testiranje parova, što je i predložila Upravi za medicinu Ministarstva zdravlja. – ERA testovi proveravaju kada je materica spremna za početak trudnoće. Druga vrsta testova su PGS – prenatalno genetsko testiranje embriona. Sa ERA i PGS testovima ostvarujemo veću uspešnost postupka vantelesne oplodnje – navodi ona.
NOVI ZAKON, ALI SE ČEKAJU PRAVILNICI Ove godine je usvojen Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Njime je, između ostalog, predviđeno formiranje banke reproduktivih ćelija, tkiva i embriona. Ipak, donacije i zamrzavanje jajnih ćelija i spermatozoida jasnije bi trebalo da budu regulisani pravilnicima, koji još uvek nisu doneti. Novi zakon se, pored supružnika i vanbračnih partnera, odnosi i na žene bez partnera i pojedince koji žele da sačuvaju svoje polne ćelije za buduću oplodnju. Zakon međutim i dalje ne dozvoljava surogat materinstvo.
