Kako primećuje sugrađanka vizuelna umetnica Aleksandra Ilić, umetnost se nikada nije činila popularnijom nego u ovim danima krize i fizičke izolacije – bilo da je reč o slušanju muzike, čitanju knjiga, gledanju onlajn izložbi, predstava, muzičkih nastupa i filmova. Ipak, više od hiljadu umetnika slobodnog statusa pogođeno je krizom usled pandemije, ali za sada nisu naišli ni na kakvu podršku Ministarstva kulture, Vlade, gradskih sekreterijata niti lokalnih samouprava.
Slikari, vajari, režiseri, glumci, književnici i ostali stvaraoci u statusu samostalnih umetnika, i inače u nepovoljnom položaju, sada su se u problemu zbog nemogućnosti prihodovanja, navodi Aleksandra Ilić, članica Udruženja likovih umetnika Srbije.
PRVO OTKAZANI KONKURSI
– U raspodeli pomoći država je izostavila samostalne umetnike. Udruženja umetnika su predložila mere koje bi trebalo uvesti kako bi se zaštitio ovaj, ne tako mali ni zanemarljiv segment društva, ali odgovor se još čeka. Veliko je pitanje i šta će biti sa kulturnom delatnošću i umetnicima u novom svetu nakon korone – konstatuje naša sagovornica, koja se samostalnom umetničkom praksom bavi od završetka studija slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2015. godine.
Ministarstvo kulture je još krajem marta sprovelo jednu od prvih „mera” – a to je obustava rada konkursnih komisija tokom trajanja epidemije. Otkazani su i konkursi beogradskog Sekreterijata za kulturu i projekta „Novi Sad 2021 Evropska prestonica kulture”. Reč je o jedinom instrumentu kulturne politike koji je namenjen vaninstitucionalnim autorima.
Zato su ukidanje konkursa reprezentativna udruženja iz kulture u zajedničkom saopštenju krajem marta ocenila kao neodgovorno ponašanje. Od nadležnih su zatražili da, po ugledu na Makedoniju, Hrvatsku, Crnu Goru, povodom vanrednog stanja donesu mere za pomoć samostalnim umetnicima i samozaposlenima u kulturi. Predloženo je da se za njih obezbede nadoknade u visini minimalne zarade jer su onemogućeni da prihoduju, onako kako se čini i za druge ugrožene grupe.
Zatim, tražili su da se regulišu uplate doprinosa za PIO i obavezno zdravstveno osiguranje, kao i da se samostalni umetnici oslobode od kamata na dugove zbog neblagovremenih uplata lokalnih samouprava, onih malobrojnih koje to čine (prim. nov.). Takođe je predloženo da se u najkraćem roku objave rezultati konkursa Ministarstva kulture i lokalnih samouprava i da se omogući isplata sredstava za već odobrene projekte za tekuću godinu.
Za period nakon vanrednog stanja, strukovna udruženja zatražila su ekonomske i poreske olakšice za umetnike samostalce.
POVLAŠĆENI I ZANEMARENI
Međutim, ni nakon 40 dana resorno ministarstvo, Vlada i lokalne samouprave nisu realizovali nijedan oblik podrške ugroženim umetnicima i kulturnim radnicima, konstatuje se u saopštenju od 30. aprila. Potpisali su ga, između ostalih, Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), Srpski PEN centar, Udruženje filmskih glumaca, zatim članice Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, među kojima su i Udruženje umetnika Zrenjanin, CEKOM, „Kultur kik” i Novi optimizam. Oni su saopštili da su u međuvremenu sami umetnici preduzeli mere kako bi se međusobno pomogli.
– ULUS je pokrenuo akciju ULUS 65+ za pomoć starijim članovima u izolaciji, Nezavisna kulturna scena Srbije osnovala je solidarni fond, a mnogi iz javnog sektora kulture i obrazovanja pokreću mini akcije solidarnosti sa kolegama iz nezavisnog sektora. Ima načina da se pomogne, ali pomoć ne sme da ostane samo van državnih mehanizama. Vladajuća politička elita ne sme sama da pravi izbor „povlašćenih” poput velikih domaćih i stranih kompanija, proizvođača zastava, investitora sa kojima svakodnevno patetično saoseća.
Očekujemo korenitu promenu sistema kulture, gde niko neće biti žrtva svog profesionalnog bavljenja umetnošću i kulturom i gde će se taj rad vrednovati kao društveno koristan, angažovan i emancipatorski – navodi se u saopštenju.
„REDOVNI” PROBLEMI SAMOSTALACA
Procenjuje se da u Srbiji danas ima 2.500 samostalnih stvaralaca, od kojih je većina u Beogradu. Status samostalnog umetnika utvrđuju reprezentativna umetnička udruženja na osnovu propisanih kriterijuma, a među njima je značajan broj slikara i vajara.
Kako navode u Asocijaciji likovnih urednika Zrenjanina (ALUZ), u našem gradu se ne zna tačan broj samostalaca, ali nema ih mnogo zbog toga što grad o ovoj marginalizovanoj temi nije vodio računa, kako ističu.
U Savezu udruženja likovnih umetnika Vojvodine navode da su imali nekoliko zahteva za dobijanje statusa samostalnih umetnika od autora iz Zrenjanina, ali da su na kraju podnosioci odustajali od toga.
– Zrenjaninci mogu da steknu status, ali ako im grad ne uplaćuje doprinose, oni bi sami morali da ih plaćaju kao samostalci. Zato mnogima nije u interesu da steknu status slobodnih umetnika – kažu u SULUV-u za naš list.
Iako Zakon o kulturi predviđa da doprinosi samostalnim umetnicima za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje budu pokriveni iz budžeta pokrajine ili lokalnih samouprava, Zrenjanin, kao i većina gradova i opština u Srbiji to ne sprovodi.
U pokrajini, prema saznanjima SULUV-a, doprinose uplaćuju Vršac, Novi Sad i Subotica. Ovo reprezentativno udruženje kontaktiralo je po tom pitanju i sa Gradom Zrenjaninom.
– Poslednja informacija iz Zrenjanina jeste da će se u junu razmatrati uplata doprinosa, ali to je rečeno pre pandemije. Nekoliko zahteva umetnika za sticanje statusa stiglo nam je i iz susednih opština, ali tamošnji nadležni takođe isprva nisu znali zbog čega im se obraćamo, a posle su naveli da doprinose nisu nikada plaćali niti nameravaju – ističu u SULUV-u.
Ni slobodni umetnici kojima gradovi pokrivaju zdravstveno i penzijsko osiguranje nisu u povoljnoj situaciji. Tako je, na primer, Beograd godinama kasnio sa isplatama doprinosa, i to po najnižoj stopi, zbog čega su umetnici bili dužni Poreskoj upravi. Osim toga, zakon slobodne umetnike tretira kao preduzetnike, odnosno vlasnike zanatskih i trgovinskih radnji. Imaju fiksne poreske troškove, a nikada ne znaju koliko će biti angažovani jer umetničko tržište u Srbiji jedva da postoji.
