Građanski preokret je pokrenuo seriju diskusija na temu vodosnabdevanja u Zrenjaninu, u okviru Inicijative „Zajedno do vode”. Tim povodom, nedavno je Dušan Kokot, aktivista Udruženja, razgovarao sa dr Draganom Jovanović, šeficom Odseka za vodu za piće Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, i sa arhitektom dr Duškom Kuzovićem.
VODA SA ARSENOM JE PROBLEMATIČNA
Dr Dragana Jovanović smatra da građani nisu dovoljno informisani i svesni koliko arsen u vodi može da našteti njihovom zdravlju.
– Ne bih pila vodu iz gradskog vodovoda u Zrenjaninu, a to što je ona povremeno bez boje, ukusa i mirisa, ne znači da je arsen otklonjen. Odsustvo boje, ukusa i mirisa može da navede na pogrešan zaključak o ispravnosti vode, treba verovati samo ozbiljnim i stručnim laboratorijskim analizama – kazala dr Jovanović.
Ona je podsetila da arsen spada u prvu grupu kancerogena, da je toksičan i da izaziva niz hroničnih oboljenja, pa se argument da je voda u Zrenjaninu oduvek imala prekomerne doze arsena ne sme koristiti za relativizaciju i negiranje opasnosti od njenog konzumiranja.
Pojašnjavajući propise, dr Jovanović je takođe rekla da je Svetska zdravstvena organizacija postavila privremenu graničnu vrednost arsena na 10 mikrograma po litri vode, dok tehnološki napredne zemlje postavljaju i strože standarde.
– Najbolje bi bilo postići nultu vrednost. Koncentracija arsena u Zrenjaninu je oko deset puta veća od dozvoljene. To je količina koja konzumentu ne može akutno da izazove problem, već mu zdravlje ugrožava nakon dugotrajne upotrebe – navela je doktorka „Batuta”.
Ona je takođe istakla i to da je jedna od najvažnih dimenzija kvalitetnog vodosnabdevanja dostupnost ispravne voda svima, pa i finansijski, a što trenutno nije slučaj.
– Vodosnabdevanje je zakonom prepušteno lokalnim samoupravama, a postrojenja za prečišćavanje su zbog svojih tehnologija prilično skupa, pa bi možda bilo dobro da sve bude rešavano strateški na nivou države, a ne od mesta do mesta – zaključila je dr Dragana Jovanović.
Sagovornica Građanskog preokreta je podsetila da bi vlasti u Zrenjaninu morale da organizuju alternativno snabdevanje pijaćom vodom, makar putem lako dostupnih cisterni ili većeg broja javnih česmi s adekvatnim i često kontrolisanim filterima, sve dok se ne pronađe održivo rešenje.
Komentarišući to što Zrenjaninci već 16 godina kupuju vodu za piće, dr Jovanović je upozorila da i dugotrajna upotreba flaširane vode nosi određene rizike, bez obzira na njenu fizičko-hemijsku ispravnost. Vremenom na nju utiče ambalaža, pogotovo ako je plastična, kao i uslovi skladištenja poput svetlosti i sobne temperature, pa se može sekundarno kontaminirati.
Građanski preokret navodi da je dr Dragana Jovanović u svojoj doktorskoj disertaciji iz 2013. godine utvrdila povezanost arsena u vodi za piće s pojavom dijabetesa tip dva.
IDEJA O CEVOVODU OD DRINE DO BANATA
Arhitekta dr Duško Kuzović u diskusiji Građanskog preokreta predložio je da se snabdevanje pijaćom vodom srednjeg i severnog Banata obezbedi vodozahvatom na Drini i cevovodom od Šapca do Kikinde. On je istakao da bi se sekundarnom mrežom tog cevovoda snabdevala manja naseljena mesta, što bi rešilo problem pristupa zdravstveno ispravnoj vodi svuda, a ne samo u velikim gradskim centrima.
Kuzović je rekao da tehničko rešenje cevovoda dugog oko 160 kilometara ne vidi kao problem jer slično rešenje već postoji u Srbiji od Svračkova preko Arilja, Požege i Čačka do Gornjeg Milanovca, i da se tako pijaćom vodom snabdeva oko 350.000 stanovnika.
Prema rečima dr Kuzovića, vodozahvat na Drini je još uvek netaknuta priroda i potrebno je vrlo malo hemijskog tretmana da bi voda odatle bila ispravna za piće.
Pozivajući se na rezultate većeg broja analiza, on tvrdi da je Drina perspektivniji izvor pijaće vode od Save i Dunava, pa smatra da je moralna, profesionalna i građanska dužnost da se ona očuva.
– To podrazumeva da se obustave sve aktivnosti koje je ugrožavaju, među kojima je i dolazak Rio tinta kao eksploatatora litijuma u predelu Loznice – naveo je sagovornik Građanskog preokreta.
Na pitanje zašto struka do sada nije izašla s ovakvim predlogom, Kuzović nije imao objašnjenje, osim toga da struka u Srbiji uglavnom radi po komandi političkih struktura.
