Tako je malena i sićušna, vidim – još nosi pelenke ispod šarenih helanki. Oprezno i vrlo koncentrisano pokušava da sama savlada onih dva-tri stepenika na silasku sa pešačkog mosta. Na njene nesigurne korake budno pazi majka (možda i neka starija sestra, i ona je tako mlada), ali joj ne pomaže, pušta je da se sopstvenim snagama izbori sa stepenicom.
„E, ćao, šta radiš?” – pozdravlja se sa njima obema devojka koja je naišla iz suprotnog pravca. „Evo, malo u Socijalno, malo na Biro…” – odgovori joj mlada mama. Mahnule su rukom jedna drugoj i mimoišle se. Nekako su mi odmah postale manje-više jasne okolnosti u kojima odrasta ova devojčica… Produžila sam svojim putem, ali mi je ta sličica sa pešačkog mosta ostala u glavi. Kakav svet pravimo, mi danas, za tu malenu? Ništa oko nje nije baš bebi-frendli, a nisam sigurna (niko nije siguran, ni njeni roditelji) da će sutra biti bolje. Zato slutim da će, i ona, svoje detinjstvo i odrastanje nastaviti u nekoj drugoj zemlji.
Da li će joj, kad poraste, išta značiti ovaj datum – 8. mart? Ne verujem, taj praznik se najviše održao u zemljama koje su se, u prošlom veku, nazivale socijalističkim, bar su takvu ikonografiju razvijale. Socijalna pravda, radnička prava, ravnopravnost žena, jednakost ljudi, sve je to u prošlom veku bio jedan korpus levih ideja. Danas je levica segmentirana i tako često se iscrpljuje u pitanjima koja „prezreni na svetu”, „sužnji koje mori glad” ne razumeju, niti misle da ih se tiču. A i tamo gde se praznuje 8. mart, to je preraslo u slavljenje ženske nežnosti, majčinstva i uopšte vrednosti koje se tradicionalno pripisuju ženama. I uveliko se pomešalo sa simbolikom Dana zaljubljenih, Klara Cetkin je prokazana. Da li to znači da sada živimo u boljem svetu od onog kakav je bio juče, da smo se izborili za pravo i pravdu?
Kakva će biti budućnost ove malene koja je jutros osvojila stepenice na mostu?
