Rastko Marinković učenik je trećeg razreda srednje Muzičke škole „Josif Marinković”. Gitaru je počeo da svira sa devet godina, nižu muzičku školu završio je vanredno u klasi profesora Ognjena Cvekića, a trenutno je u klasi profesora Pavla Kirćanskog. Član je mešovitog hora Muzičke škole, kao i gitarskog sastava „Kvatro korde” (Quattro corde). Postigao je mnogobrojne uspehe na takmičenjima u zemlji i inostranstvu, a prošle godine održao je i prvi solistički koncert. Za list „Zrenjanin” govori o svom muzičkom putu i planovima za budućnost.
Kako se rodila tvoja ljubav prema muzici? Sa koliko godina si krenuo da sviraš?
– Dok su moji drugari još u vrtiću maštali da budu likovi tada popularnih crtanih filmova, ja sam maštao da budem rok zvezda. Pred deveti rođendan poželeo sam da sviram gitaru. Pošto se u mojoj porodici niko nije bavio muzikom, mislili su da je to trenutna dečja faza koja će brzo proći, pa sam prvu gitaru na korišćenje zapravo dobio od prijatelja svojih roditelja. Igrom slučaja, u to vreme upoznali smo profesora Ognjena Cvekića, koji je krenuo da me podučava sviranju. Još uvek se sećam prvih časova sa njim jer sam mu bio najmlađi učenik.
Ko su tvoji muzički uzori?
– Od naših poznatih gitarista uzori su mi profesori Zoran Dukić i Zoran Krajišnik. Takođe, sviđa mi se harizma i kontakt sa publikom koju na svojim koncertima pruža Stjepan Hauser, pa pored gitarista rado slušam i njegova izvođenja.
Na kojim si takmičenjima učestvovao?
– Još od niže muzičke škole učestvovao sam na takmičenjima u zemlji i u okruženju. U nižim razredima sam uglavnom osvajao druge i treće nagrade što me je podstaklo da više vežbam i radim na sebi. Kao i većina, pred koncerte sam imao tremu koja je uticala na kvalitet mog izvođenja. Svakim javnim nastupom trema se smanjivala, a rezultati su bili sve bolji. Iskustvo i samopouzdanje stečeno tokom sviranja pred publikom motivisalo me je da održim svoj prvi solistički koncert 2019. godine u zrenjaninskoj Savremenoj galeriji.
Da li postoji rutina koju praktikuješ pred takmičenje?
– Pripreme počinju samim izborom kompozicija koje ću svirati. Nekoliko dana pred takmičenje svoj repertoar sviram ispred ogledala jer smatram da je takođe bitan i scenski nastup. Primetićete da neki muzičari imaju određene grimase pri izvođenju koje ponekad umanje kompletan utisak o umetniku.
Da li učestvuješ u aktivnostima van škole? Koji su tvoji hobiji pored gitare?
– Uvek se rado odazovem pozivu da učestvujem na nekoj od manifestacija u našem gradu, gde nastupam u sastavu gitarskog kvarteta „Kvatro korde” ili kao solista. Sa drugarima iz škole volim da odsviram nešto i od džez muzike, kao i da zajedno obradimo poneku zanimljivu kompoziciju. Zbog velike posvećenosti sviranju, svakodnevnom vežbanju programa i redovnim školskim obavezama, malo mi ostaje slobodnog vremena za hobi. Kada stignem, volim da pročitam dobru knjigu koja me ponekad inspiriše da napišem koji stih pesme.
Šta je, po tvom mišljenju, potrebno da bi neko bio uspešan muzčar?
– Ne treba umanjivati značaj talenta, ali on nije presudan za dalji uspeh. Da bi uspeo treba pružiti svoj maksimum, potrebno je puno odricanja na koja moji vršnjaci često nisu spremni. Pored talenta, treba biti uporan, istrajan, zatim se spremno nositi sa porazom, ali i ostati isti pri pobedi. Sebi postavljam ciljeve koje moj profesor u početku smatra nerealnim, ali kako vreme odmiče, oni postaju stvarnost. Redovno pohađam stručna usavršavanja kod određenih profesora kao i Letnju akademiju muzike „Strings”.
Kakvi su ti planovi za nastavak školovanja? Čime bi voleo da se baviš?
– Na letnjim akademijama sam upoznao mnoge naše studente koji su osnovne studije završili u Srbiji, i usavršavanja nastavili na nekim od univerziteta ili konzervatorijuma u inostranstvu. Želeo bih da završim osnovne studije i da potom školovanje nastavim na nekom od poznatih univerziteta. U skorije vreme želja mi je da učestvujem na nekim novim takmičenjima, kao i da održim solistički koncert. Što se tiče dalje budućnosti, san mi je, kao i svakog muzičara, nastup sa orkestrom u poznatoj sali punoj publike.
