Jezik muzike je univerzalan. Povezuje ljude širom sveta bez obzira na veru, naciju, kulturu ili poreklo. Platon je rekao: „ da daje univerzumu dušu, krilima let, umu maštu, a životu sve”. Da melodije budu sastavni deo njegovog bića odabrao je virtuoz na harmonici Dario Mihaljević (20). Uz najviše ocene i Vukovu diplomu završio je niže i srednje obrazovanje u Muzičkoj školi „Josif Marinković”. Danas je jedan od najistaknutijih studenata Akademije u Istočnom Sarajevu. Kako je za naš list ispričao, svoj put započeo je još kao dete, a uspešno je nastupao već sa četiri godine. Svira sve, najviše klasična dela baroknih majstora. Na međunarodnim i domaćim takmičenjima osvajao je prva mesta i pregršt nagrada. Izdvaja „Internacionalne dane harmonike” (Prag), nadmetanje u Smederevu, „Meh fest”, „Zvezdane staze”, „Eufoniju” i mnoge druge. Pored muzičkog uspona, Dario je učestvovao na mnogim humanitarnim koncertima i bazarima kao solista, član folklornog društva „Lala” i horski pevač.
Njegova muzika i plemenita delatnost čine ga istinskim ambasadorom umetnosti i zajednice. Nedavno, u zrenjaninskoj katedrali, održao je svoj prvi veliki solistički koncert „U ritmu srca” sa idejom da prikupi novac za kupovinu CTG aparata za ovdašnje porodilište. Reč je o ključnom medicinskom pomagalu za bezbedno praćenje trudnoće. U ovoj akciji Dario je, uz pomoć prijatelja, sugrađana i pojedinaca – uspeo.
Zašto ste odabrali da pomažete drugima?
– Imao sam sedam godina kada sam prvi put učestvovao na dobrotvornoj akciji. To je ostavilo na mene snažan utisak. Ne brojim više nastupe na kojima sam svirao kako bih pomogao deci. Smatram da zdravstvo treba da nam bude na najvišem nivou, jer je ključno. Najveće blago jedne porodice jeste zdravo dete.
Kako gledate na usavršavanje van zemlje?
– Uslovi na sarajevskoj muzičkoj Akademiji koju sam odabrao su na zavidnom nivou. Istakao bih moju mentorku, mr Danijelu Gazdić, sa kojom odlično sarađujem.
Koliko su Vam stečena znanja i uspesi iz Zrenjanina pomogli?
– O tome najviše govore rezultati prijemnog ispita. Bio sam prvi na listi među brojnim kandidatima. Imao sam odlične predavače u školi „Josif Marinković”. Veliku zahvalnost dugujem profesoru i mentoru Branislavu Simiću. Od njega sam učio harmoniku i teoriju. Ne smem da zaboravim razrednu Stelu Velemir Marković i profesorku Katarinu Čuč Janačković. Naravno tu su i ostali, ali ovo troje izdvajam, jer su imali najveći uticaj kada sam se opredeljivao za studije.
Zašto baš harmonika?
– Nju sam prvo čuo i ugledao u kući. Samim tim, rastao sam sa ljubavlju prema tom instrumentu.
Kako izgleda jedan Vaš dan na studijama?
– Predavanja obično počinju oko devet ujutru. Nakon časova imam pauzu za ručak. Kasnije odlazim u vežbaonicu gde ostajem do večere. Posle prelazim u dom gde nastavljam učenje teoretskog dela.
Koliko treba harmonikaš da vežba?
– To je najbitnije. Bez višesatnih treninga nema napretka, niti pomaka. U početku, u nižim razredima, mnogo je kraće od vremena koje je potrebno za program Akademije. U proseku sviram šest do osam sati.
Koliko je dobro pamćenje važno za sviranje Vašeg instrumenta?
– Memorija je veoma bitna. U klasičnoj muzici se susrećemo sa kompozicijama koje su dugačke i do dvadesetak stranica. Tokom godine na programu ih imamo nekoliko. Poznavanje nota je, naravno, neizostavno.
Bavili ste se folklorom i pevanjem. Da li je to bio samo hobi?
– Hor i folklor je nešto uz šta sam odrastao i što je deo mene. Aktivno sam učestvovao u gradskom dečjem, i igrao u KUD-u „Lala”. Kad sam pošao u srednju školu, morao sam sve da prekinem zbog obaveza. Četiri godine sam bio član Mešovitog kamernog hora „Josif Marinković” koji je vodila Zorice Kozlovački. Na Akademiji sam trenutno u istom sastavu, pod dirigentskom palicom profesora Rade Radovića.
Ko su Vam uzori?
– Od mnogih virtuoznih klasičnih izvođača najviše se ugledam na Aleksandra Hrusteviča i Radua Ratoija. Pored njih izdvajam i Kseniju Sidorovu, kao veoma talentovanu akordeonistkinju. Što se tiče onih koji sviraju balkansku muziku, koju takođe volim i izvodim, pomenuo bih Ljubišu Pavkovića, Miroljuba Aranđelovića Kemiša i Bojana Jovanovića.
Šta planirate u budućnosti?
– Trenutno nameravam da završim ove četiri godine osnovnih studija, nakon toga i da masteriram. Želja mi je da budem koncert majstor, jer volim svoju emociju da prenesem na publiku. To je ono što me ispunjava kao umetnika.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: VOLIMZRENJANIN.COM I PRIVATNA ARHIVA
