Prema našim podacima, u 2017. godini bilo je otvoreno 417 novih kartona malignih bolesti. U 2018. taj broj se povećao na 519, a u ovoj godni podaci do oktobra meseca jesu 400 novih kartona, te bih rekla da svake godine postoji porast malignih bolesti. Prema lokalizaciji oboljenja kod žena su najčešći karcinomi dojke, dok su kod muškaraca učestaliji karcinomi debelog creva i prostate. U poslednje vreme se i kod žena javlja karcinom debelog creva u jednakom broju kao i kod muškog pola. Ono što je ove godine češće nego ranijih jesu karcinomi testisa kod mlađih muškaraca, kao i karcinomi pankreasa i endokranijuma. Takođe bih naglasila da se granica obolevanja, na žalost, u poslednje vreme pomerila ka mlađoj životnoj dobi.
Ove podatke iznela je dr Ivana Ujfeljan Ristić, načelnica Onkološkog odeljenja Opšte bolnice „Đorđe Joanović”, govoreći o najčešćim malignim oboljenjima kod muškaraca i žena na teritoriji našeg okruga.
NEDOVOLjAN BROJ ONKOLOGA
Onkološko odeljenje obuhvata tri odseka: onkologiju stacionar sa 24 postelje, jedinicu za palijativno zbrinjavanje sa 8 postelja i dnevnu onkološku bolnicu sa ambulantno – polikliničkim delom sa 11 postelja, 4 kreveta i fotelje za hemioterapiju.
Na odeljenju u sva tri odseka, rade dva lekara internisti-onkolozi i četiri lekara koja su na specijalizaciji internističke onkologije, koji su većim delom vremenski na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije i Vojvodine u Beogradu i Sremskoj Kamenici. U najvećem broju slučajeva rade dva lekara spcijaliste interne onkologije dr Ljiljana Lazarević i dr Ivana Ujfeljan Ristić, što nije dovoljno imajući u vidu broj ambulantnih pacijenata i broj hemioterapja. Ukupno na sva tri odseka radi 20 sestara –tehničara, u tri smene, što takođe nije dovoljno.
MNOGO JE PROBLEMA…
– I pored ovako malo zaposlenih, a velikog broja pacijenata, uz ogromnu želju i entuzijazam svih nas, trudimo se da svi pacijenti dobiju odgovarajuću negu i budu zbrinuti što adekvatnije. Stoga nas često, nerazumevanje porodice, na žalost i kolega, rastuži.
Pored kadrovskih nedostataka i problema sa opremom, postoje i drugi problemi koji nas muče: dotrajali kompjuteri i prateća oprema, nedostaju nam stalci za infuziju sa točkićima koji olakšaju davanje terapije pacijentima, EKG aparat za dnevnu bolnicu, savremenije centralno rastvaranje citostatika, adekvatnija zaštitna oprema za medicinsko osoblje koje rastvara lekove – kaže dr Ujfeljan Ristić.
Prema njenim rečima trebalo bi u primarnoj zaštiti poboljšati preventivu i edukaciju za maligne bolesti i na drugi način organizovati Patronažnu službu, što bi smanjilo pritisak na njihovom odeljenju. Time bi se simptomatska terapija sprovodila preko Patronažne službe. Drugi problemi na koje nailaze tiču se lista lekova RFZO-a na koju slabo mogu uticati i neretko su im „vezane” ruke.
– Mi se i dalje trudimo da ostanemo na visini našeg zadatka i nadamo se da će se i ovi problemi rešiti na zadovoljstvo svih nas – kaže naša sagovornica i dodaje da u proseku dnevno bude pregledano oko 40 pacijenata.
PRVI KORACI KA PREVENTIVI
– Preventivni pregledi su najvažniji iz razloga što je dokazano da se bolest svaka, pa i maligna, ako se otkrije rano može i izlečiti. Cilj onkologije je da bar budu u rangu kao i ostale hronične bolesti, i da pacijenti sa njima žive.
Ako se redovno osluškuje organizam, prihvate zdravi načini života, aktivnost i ishrana, koriguje unos mesa, masne hrane, više kretanja, voća, povrća, smanjujemo rizik za karcinome debelog creva, a i mnoge druge maligne bolesti. Postoji strah i bojazan od osude porodice i okoline, ali mislim da se treba otvoreno govoriti i da su potrebne edukacije, tribine kao i ovakvi članci u časopisima kako bi se povećala zdravstvena kultura – kaže doktorka Ujfeljan Ristić.
Istraživajući ovu temu pitali smo lekare opšte prakse šta je prvi korak ka preventivi i šta pacijentkinje treba da urade kada primete neku promenu na svom telu.
– Pacijentkinje koje primete čvorić, zadebljanje, ili bilo koju drugu promenu na dojci treba da se jave ili lekaru opšte prakse ili izabranom ginekologu u Dispanzeru za žene. Nakon pregleda, ako je potrebno, pacijentkinju bi prvo trebalo uputiti na ultrazvučni pregled. U obzir se moraju uzeti i godine jer se mamografski pregled, zbog količine zračenja ne preporučuje mlađim ženama – objašnjava lekar opšte prakse čije je ime poznato redakciji i dodaje da bi prvi mamogram trebalo uraditi oko 40. godine života žene.
Kad žena pređe 50 godina, mamografski pregled treba da se obavlja svake 2-3 godine. Kod osoba sa povećanim rizikom od raka dojke (ako je neko od članova ženske linije njihove porodice oboleo od raka dojke) prvu mamografiju treba uraditi pre 35. godine života, a dalji mamografski pregledi su neophodni jednom godišnje.
Svoje iskustvo za naš list podelila je 56-godišnja sugrađanka Lj.M. koja je na mamografski pregled otišla prvi put, po pozivu koji upućuje zrenjaninski Dispanzer za žene.
– Imala sam zakazan pregled i nisam dugo čekala da me prime, možda nekih 15 minuta. Osoblje je bilo korektno i prijatno, a sam pregled traje svega nekoliko minuta i bezbolan je. Ženama je često neprijatno da odlaze na ovakve preglede iz mnogih razloga. Kada imata na umu da je to radi vašeg zdravlja svaka neprijatnost bi trebala da nestane – rekla je naša sagovornica.
Pored skrining pregleda koje sprovodi Ministarstvo zdravlja u saradnji sa domovima zdravlja, ultrazvučne i mamografske preglede žene mogu obaviti i u privatnim klinikama. Opšta bolnica „Sveti Jovan” u nizu svojih medicinskih usluga obavlja sve pomenute preglede.
– Cena mamografskog pregleda iznosi 3.000, dok je ultrazvučni pregled 2.500 dinara. Ako se rade oba pregleda cena iznosi 4.500 dinara – rekli su u „Svetom Jovanu”.
UPRKOS GUŽVAMA POTREBNA JE I LjUBAZNOST
Nije redak slučaj da nam se čitaoci požale na neljubaznost medicinskog osoblja zaposlenog u Dispanzeru za žene. Iako su gužve u ovoj ustanovi veoma česte i čekaonica puna pacijentkinja, doći do traženih informacija nije baš lako. To je osetila i naša novinarka koja je u svojstvu pacijentkinje tražila informaciju gde i kako da zakaže mamografski pregled. Dobila je kratak i pomalo drzak odgovor – Šta će vama mamografski pregled, mladi ste. Sve informacije o terminima imate ovde, istaknute na vratima, a za dodatno se obratite lekaru opšte prakse.
ŽENE SE JAVLjAJU KADA BOLEST UZNAPREDUJE
Za tri meseca u tri opštine u Vojvodini pokretnim mamografom su pregledane 1.402 žene, a njih 75 odsto izjavilo je da su prvi put bile na mamografiji, saopštila je nedavno Pokrajinska vlada. Navedeno je da je Vlada zbog nedostupnosti mamografije prevashodno u vojvođanskim ruralnim područjima, ove godine kupila pokretni mamograf, kako bi se ženama u seoskim sredinama omogućilo besplatno snimanje pokretnim mamografom, bez uputa i zdravstvene knjižice. Zbog činjenice da se na organizovani pregled, koji se godinama sprovodi kod žena starosti od 50 do 69 godina, javlja vrlo mali broj žena, Vlada je za sledeću godinu predvidela kupovinu još jednog pokretnog mamografa. Upozorava da se žene zdravstvenim ustanovama javljaju uglavnom tek kad tumor uznapreduje. U svetu na svaka tri minuta jedna žena oboli od raka dojke, a u Srbiji će svaka 12. žena tokom života oboleti od ove teške bolesti.
HPV VAKCINA – PRAVO SVAKOG OD NAS
Australija će za 20 godina iskoreniti sve vrsta raka izazvane Humanim papiloma virusom (HPV), od kojih je najčešći rak grlića materice – ako nastavi da sprovodi program vakcinacije i skrininga – objavio je lane Savet za kancer Novog Južnog Velsa. Australija je među prvima 2007. uvela vakcinaciju dece protiv HPV-a. Nju preporučuje i Svetska zdravstvena organizacija, a od aprila ove godine i naš Nacionalni kalendar imunizacije, za decu stariju od devet godina, pre prvih seksualnih odnosa, u dve ili tri doze. Međutim, cena ove vakcine iznosi i do 15.000 dinara. Zato je Marija Ratković, osnivačica Centra za biopolitičku edukaciju, nedavno pokrenula peticiju kojom se traži vakcinacija protiv HPV-a o trošku zdravstvenog osiguranja. – Zašto nam država nije partner kada je reč o imunizaciji? HPV vakcina spada u kategoriju ekstremno bezbednih vakcina. Ona je pitanje ličnog izbora za sebe i svoju decu. Svako ko može da se zarazi, može i treba da se zaštiti. U našem okruženju, vakcinacija se o trošku države sprovodi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Mađarskoj i Makedoniji – navodi se, između ostalog, u obrazloženju peticije „Hoćemo dostupnu zaštitu od raka za sve”, koja je dostupna na sajtu Peticije onlajn. Inače, smatra se da 80 odsto seksualno aktivnih ljudi dođe u kontakt sa HPV-om.M. Maričić
PREGLED U SAVETOVALIŠTU
Ginekološki pregledi u Savetovalištu za žene Doma zdravlja zakazuju se svakog 10. u mesecu za naredni mesec, uz zdravstvenu knjižicu. To se može obaviti telefonskim putem ili na šalteru Savetovališta. Čitateljka našeg lista, čije je ime poznato redakciji, na ovaj način zakazala je i obavila redovan ginekološki pregled.
– Telefonom nisam uspela da zakažem, pa sam zato otišla i lično to uradila. Moram priznati da sam očekivala da ću na dan pregleda dugo čekati da me prozovu, te da će doktorka možda i negodovati zbog toga što sam došla, a nemam bolove niti neki problem. Međutim, ispalo je suprotno – primljena sam u zakazanom terminu, a doktorka je bila ljubazna i posvećena. Čak mi se učinilo da je bila prijatno iznenađena time što sam došla radi prevencije – kaže ona. M.Maričić
