ŠTA IPARD NUDI SRPSKOM AGRARU I KAKO DO SREDSTAVA IZ TOG PROGRAMA
U Srbiji su od 2014. godine aktuelni pretpristupni fondovi IPARD programa, a reč je o 175 miliona evra, koliko treba da bude podeljeno do kraja 2020. godine, dok država obezbeđuje još oko 45 miliona evra. Na taj način bi, ako sve bude teklo po planu, u srpski agrar bilo plasirano blizu 231 milion evra. Korisnici mogu da budu registrovana poljoprivredna gazdinstva ili pravna lica sa manje od 25 procenata javnog udela.
IPARD za Srbiju sastoji se iz većeg broja programa i mera. Sada je aktuelan peti poziv u okviru „mera 3”. On podrazumeva investicije u imovinu poljoprivrednih gazdinstava čija je vrednost oko 46 miliona evra, a odnosi se na nabavku opreme, mašina i mehanizacije. Obuhvaćeni su sektori proizvodnje mleka, mesa, vina i jaja. Podnošenje zahteva počelo je 26. novembra ove i traje do 24. februara naredne godine.
– Budući korisnik sredstava iz IPAD programa mora da ubedi i Upravu za agrarna plaćanja da je reč o ozbiljnom projektu. Obavezan je izvod iz registra poljoprivrednih gazdinstava, koji se nalazi u Upravi za trezor Ministarstva finansija – u slučaju Zrenjanina nalazi se u zgradi nekadašnje SDK. Moraju da budu namireni poreski dugovi.
Konsultantska firma je, po pravilu, ta koja za budućeg korisnika sačinjava poslovni plan čija je izrada standardizovana i iziskuje mnogo praktičnih znanja i napora. Pre svega, sledi „nulta kontrola”, a tokom realizacije investicije, u narednim godinama kontrole su kontinuirane. Mogu da kažem da smo do sada realizovali nabavku savremene sejalica za žitarice u vrednosti od oko 10 miliona dinara. Moćna mašina, proizvedena u italijanskom pogonu američke kompanije „kejs” (case) već je isporučena jednom gazdinstvu u Novom Bečeju. Pravila mi ne dozvoljavaju da saopštim ime kupca. Ostaje još nepuna godina da se iskoriste neutrošena sredstva. Kada je reč o firmi koju vodim, radi se o deset zahtava – kaže Aleksandra Knežević iz „AK konsalting” Zrenjanin.
Nedavno, 25 novembra, okončan je četvrti javni poziv za IPARD („mera 1”) podsticaje za nabavku novih traktora za proizvođače i prerađivače mleka, mesa, jaja, voća, povrća i nekih vrsta žitarica i industrijskog bilja. Ukupan fond je oko 10 miliona evra, odnosno milijarda i 210.632.000 dinara, saznajemo od Aleksandre Knežević. Raspisom javnog poziva definisana je lista prihvatljivih zemalja porekla traktora snage do 100 kilovata (od Belorusije, Turske, Koreje, Japana, Kine, SAD, pa do Izraela i Palestine).
Postupak ostvarivanja prava na podsticaje IPARD programa sastoji iz dve faze: odobravanja projekta i odoboravanja zahteva za isplatu. U prvoj fazi podnosilac zahteva obavezan je da dostavi svu propisanu dokumentaciju. Nakon što se projekat odobri, budući korisnik može da uđe u investicije.
IMA INERCIJE I SPOROSTI
– S obzirom na neuređenost svojinskih odnosa u agraru jer restitucija nije okončana, pa Evropska unija naš Registar poljoprivrednika ne priznaje, IPARD još dobro ide. Ali se pitam zar su traktori još uvek najveća potreba naših poljoprivrednika i da li je stanje poljomehanizacije tako loše. Ali, ima i inercije i sporosti. Na primer, javni poziv iz „mera 1”, raspisan 5. januara 2018. godine, a realizovan je u početkom 2019. Važno je da država, korisnici IPARD sredstava i konsultantske i inženjering kuće, zajednički i koordinisano prionu na posao kako ne bi došli u sitaciju da ne iskoristimo sva ponuđena sredstva – ocenjuje agrarni analitičar i praktičar Žarko Galetin, višegodišnji direktor novosadske Produktne berze.
