Upoređivanje neuporedivog dovodi do pogrešnih zaključaka
dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Opšte je poznato da BDP razvijenijih privreda raste po nižoj stopi nego BDP nerazvijenih i zemalja u razvoju. To je zato što stopa rasta BDP-a odražava samo njegovu procentualnu promenu u odnosu na prethodno stanje. U slučaju razvijenih zemalja polazna osnova je visoka, pa i veliki apsolutni prirast tokom godine u poređenju sa takvom osnovom deluje kao mali. Obrnuto, manje razvijene i nerazvijene privrede polaze od niske osnove, pa i mala povećanja (prirasti) BDP-a u poređenju sa niskom osnovom deluju kao velika. Jednostavnije rečeno, povećanje dohotka za 1 procenat nekoga ko je već bogat je mnogo veće od povećanja dohotka za 1 procenat nekoga ko je siromašan.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rast BDP-a u Srbiji je u trećem kvartalu ove godine iznosio 4,8% (prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope je 3,6%). Ipak, ovaj pokazatelj ne ostavlja mnogo prostora za optimizam kada se realno sagledaju sve činjenice. Najpre, u pitanju je podatak za jedan jako kratak period (3 meseca), te se na bazi toga ne bi smele vršiti nikakve dugoročnije projekcije. Važno je imati u vidu i da je ovako visoka stopa privrednog rasta dobrim delom posledica privremenih i kratkotrajnih faktora – izuzetno visokog rasta u sektoru građevinarstva usled izgradnje gasovoda „Turski tok”. Očekivano je da se čim oslabi i/ili prestane dejstvo ovog jednokratnog stimulansa vratimo na svoju nižu razvojnu trajektoriju.
Važnije od ovoga jeste to što podatak o stopi rasta BDP-a, posebno kada se analiziraju kratki intervali (kvartalni i godišnji podaci i sl.), nije odgovarajući za donošenje relevantnih zaključaka u vezi sa ekonomskim razvojem.
Pokažimo to na jednom primeru. Projekcije MMF-a za rast BDP-a u 2020. u odnosu na 2019. godinu su: Nemačka 1,2%, Francuska 1,3%, Holandija 1,6%, Austrija 1,7%, Bugarska 3,2%, Hrvatska 2,7%, Rumunija 3,5%, Poljska 3,1% i Srbija 4%.
Međutim, ove stope rasta pružaju samo informaciju o tome za koliko procenata će biti veći BDP u 2020. u odnosu na 2019. godinu. Prevedeno na novčane izraze to bi značilo da će BDP po stanovniku (kojim se iskazuje nivo ekonomske razvijenosti) u 2020. u odnosu na 2019. biti veći za: 1.429 dolara u Nemačkoj, 883 dolara u Francuskoj, 1.506 dolara u Holandiji, 1.308. dolara u Austriji, 615 dolara u Bugarskoj, 696 dolara u Hrvatskoj, 932 dolara u Rumuniji, 1.087 dolara u Poljskoj i za 594 dolara u Srbiji.
Iz ovoga se vidi da će, uprkos tome što u odnosu na odabrane zemlje ima najveću projektovanu stopu rasta BDP-a u 2020. godini, Srbija zapravo najmanje napredovati na planu privrednog razvoja! To znači da će Srbija i sa daleko većom stopom rasta BDP-a sve više zaostajati u pogledu ekonomske razvijenosti u odnosu na zemlje iz ovog uzorka. Tako, iako je projektovana stopa rasta BDP-a naše zemlje (4%) čak 3,3 puta veća od one u Nemačkoj (1,2%), povećanje BDP-a po stanovniku će u Nemačkoj (1.429 dolara) biti za čak 2,5 puta veće od našeg (594 dolara)!
Stoga je za izvođenje odgovarajućih zaključaka i ocena u vezi sa ekonomskim napredovanjem važno uzeti u obzir i apsolutne promene, a ne samo procente. Ako bismo poredili samo stope rasta BDP-a (procente) zemalja koje među sobom nisu uporedive (nerazvijene sa razvijenima) očito bismo bili navedeni na pogrešne zaključke.
