Poslednjih dana, pa i meseci, „kipelo” je mleko na sve strane. Proizvođači su bili nezadovoljni cenom, pojedini otkupljivači su je snižavali, a neki su čak u potpunosti obustavili otkup. Želeli smo da proverimo kakva je situacija u ovoj proizvodnji na najvećoj farmi muznih krava u srednjem Banatu. Uputili smo se u Stajićevo na imanje Jugoslava Tomića. On je pre dve godine, zbog sličnih problema, prosipao mleko ne želeći da ga isporučuje u bescenje.
– Situacija ni sada nije sjajna. Uz državne podsticaje, za koje moram istaći da su u poslednjih godinu dana redovni, nekako opstajemo. Imamo oko 350 grla, od čega je 160 muznih krava. Dnevno proizvedemo oko 3.000 litara, koje isporučujemo mlekari u Mošorinu. Cena je 50 dinara po litru, što je znatno niže nego pre tri ili četiri godine. Ipak, uz državnu premiju od 19 dinara i subvencije po junici i muznoj kravi, računica još uvek postoji – ističe Tomić.
SKROMNI, A VREDNI
Dodaje da nije nimalo lako godišnje proizvesti milion litara mleka ekstra klase, posebno u uslovima niskih otkupnih cena i skupe stočne hrane, kao i ostalih ulaznih troškova. Bračni par Jugoslav i Mirjana pre tridesetak godina započeli su posao sa svega dve muzne krave. Iz godine u godinu povećavali su broj grla, da bi 2004. dostigli broj 70 i tada izgradili savremenu farmu, koja se potom kontinuirano širila. Dok razgovaramo sa domaćinom, supruga Mirjana ima pune ruke posla oko hranjenja podmlatka. Obezbedili su zatvoren reprodukcioni ciklus. Sve se zasniva na sopstvenom uzgoju, od teleta do muzne krave.
– Ovo je moj svakodnevni posao i nije nimalo lak. Naprotiv, od podmlatka zavisi budućnost gazdinstva. Uz savete stručnjaka uspeli smo mnogo da postignemo. U proseku imamo oko 24 litre mleka po grlu, što je zadovoljavajuće. Imam i obaveze oko muže, ali uz pomoć dva ili tri povremena radnika sve stižemo da uradimo na vreme – skromno priča Mirjana, pokazujući nam telad u boksovima.
Tomići su uz farmu izgradili i porodičnu kuću u kojoj je donedavno živelo njih petoro. Sin Marko i ćerka Maja su se osamostalili, dok je sa roditeljima ostala ćerka Milica.
– Decu smo od malih nogu navikavali na rad. Ovde drugačije nije moglo, jer su odrastala na imanju. Sin već ima svoje domaćinstvo sa oko sto grla i 40 muznih krava – kaže Jugoslav, naglašavajući da ovaj posao zahteva rad 365 dana u godini.
KVALITET NA PRVOM MESTU
Naš sagovornik ističe da nije jednostavno obezbediti oko 2.500 tona silaže, dve hiljade bala slame i obraditi oko 300 hektara zemlje.
– Nije nam bilo teško dok su rezultati bili vidljivi i dok smo mogli da obezbedimo pristojan život porodici. Supruga i ja smo često spavali svega nekoliko sati dnevno. Znamo kako smo počeli i to nam je i danas motiv – priča uspešni poljoprivrednik.
Posebno naglašava značaj ulaganja u savremenu mehanizaciju i tehnologiju, ali i podršku koju je godinama imao.
– Stočarstvo je izuzetno zahtevan posao, pa ne čudi što se malo ljudi odlučuje za njega. Veliki značaj imala je i saradnja sa kompanijom „Imlek”, kojoj sam dve decenije isporučivao mleko. Njihova podrška bila nam je „vetar u leđa” – veli Tomić.
Danas u vlasništvu imaju oko 100 hektara zemlje, dok još 200 obrađuju po osnovu prava prečeg zakupa.
– Nije lako svakog dana napuniti laktofriz sa 3.000 litara mleka, ali se trudimo da održimo kvalitet. Od države očekujemo da zaštiti domaću proizvodnju i obezbedi sigurniju cenu na duži rok. Poslednjih meseci ima pomaka. Premije su isplaćene i nadamo se da će se taj trend nastaviti. U tim uslovima mogli bismo i da povećamo proizvodnju – objašnjava stočar iz Stajićeva.
Na kraju, ostaje utisak da su ovakvi ljudi pravi heroji i da su često nepravedno zanemareni.
TEKST I FOTO: NIKOLA BOŽOVIĆ
OD ČOBANINA DO FARMERA
Jugoslav Tomić je još kao dečak, sa svega 13 ili 14 godina, držao bič u ruci i čuvao na pašnjacima u Stajićevu oko 170 seoskih muznih krava. Sanjao je da jednog dana ima sopstvenu farmu. Taj san mu se ostvario četiri decenije kasnije.
ULOG DVA MILIONA EVRA
U poslednjih dvadesetak godina porodica Tomić značajno je ulagala u oplemenjivanje i podizanje kvalitetnog priplodnog materijala, kao i u nabavku muznih krava vrhunske klase holštajn. Prema rečima domaćina, u savremenu mehanizaciju – od kombajna do prikolica i traktora – uloženo je još oko dva miliona evra.
OVCE I KONJI
Na imanju koje se prostire na oko 16 hektara nalazi se i manja farma ovaca sa oko 100 grla, a u objektima se može videti i desetak konja.
– To su naši posebni ljubimci i porodično smo vezani za svako grlo. Negujemo ih i hranimo sa puno ljubavi – kaže Mirjana, prilazeći lipicaneru koji se, uz jednog vrana, posebno izdvaja među ovim lepotanima.
