Nije potrebno otići u Nemačku, Austriju, Holandiju ili neku drugu agrarno razvijenu državu da bi se videla primena savremenih načina proizvodnje. Dovoljno je posetiti ZZ „Agro Klek” gde je Zadružni savez Vojvodine upriličio tradicionalno okupljanje svojih članova. Cilj je bio da se na primeru navedenog poljoprivrednog kolektiva pokaže kako funkcioniše moderan pristup organizaciji rada i proizvodnje. Iako je reč o izuzetno značajnom skupu, u Klek nisu došli zvaničnici države, Pokrajine i lokalne samouprave.
– Klečanska zadruga, koja godinama beleži vrhunske rezultate, po mnogo čemu je pozitivan primer. Podatak da godišnje od 600 muznih krava dobije šest miliona litara mleka pokazuje da posluje po evropskim stanradima – istakla je Jelena Bizonj Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine. Naglasila je da država nastoji da u narednom periodu upravo zadruge, kao pouzdane proizvođače hrane, još više pomaže. Precizirala je da bi ratari trebalo da dobijaju stimulacije i za površine veće od 100 hektara, kao i stočari za više od 300 muznih krava, što trenutno nije slučaj.
„Agro Klek” je stabilan kolektiv koji će iduće godine obeležiti 80 godina rada. U štalama je smešteno više od 1.200 muznih krava, junica i teladi, a Zadruga obrađuje i 1.200 hektara oranica. Uprkos suši i nepovoljnim klimatskim uslovima, sa tih površina obezbeđeno je 17.000 tona kabaste hrane.
– Zaduga poseduje najsavremeniju opremu i mehanizaciju. Iz godine u godinu ulagažemo u poboljšanje uslova za uzgoj stoke. Sada dobijamo oko 10.000 litara mleka po jednoj muznoj kravi, što je iznad evropskog proseka. Godišnje u nove tehnologije investiramo oko 700.000 evra – pojasnio je Radovan Bokić, direkor „Agro Kleka” i dodao da je u kolektivu zaposleno 75 radnika.
– Zarade iznose od 100.000 do 120.000 dinara, odnosno u proseku oko 1.000 evra. Tu su i različiti vidovi stimulacije, kao i bonus. Pomažemo i kada je nekom od zaposlenih potreban neki drugi vid podrške – rekao je Radovan Bokić.
Mnogi su ceo radni vek proveli u Zadruzi. Karolj Kadar je tu 38 godina. Kako kaže, počeo je sa skromnim traktorom IMT, a danas rukuje moćnim „Džon Dirom”. Posebno ističe da su izuzetno skladni međuljudski odnosi i da je u takvoj atmosferi zadovoljstvo raditi. Miroslav Aćin je poslovođa u ratarskoj proizvodnji, blizu je odlaska u penziju. Naglašava da je brojnim inovacijama znatno olakšan rad u tom segmentu. Bravar Bora Bošnjačić ističe da Zadruga ima sopstvenu radionicu, kao i kvalifikovane radnike koji održavaju mehanizaciju. Reč je o velikom mašinskom potecijalu. On je najvećim delom iz programa „Džon Dira” – od traktora različite snage, preko kombajna, sejačica, kosilica, aparata za merenje kvaliteta zemljišta, pa do digitalne opreme.
– Državni podsticaji za opremanje zadruga su od izuzetnog značaja. Mi kao uvoznici i distributeri dajemo doprinos, budući da pod povoljnim uslovima omogućujemo nabavku mehanizacije – kazao je Đorđe Mišković, izvršni direktor „Kite”.
Zadruga je neotuđivi deo Kleka. Ne samo zbog broja zaposlenih, već i zato što materijalno podržava i učestvuje u brojnim akcijama u selu. Uz to, okuplja i značajan broj zadrugara koji uvek mogu da računaju na podršku navedenog poljoprivrednog kolektiva i kooperantski odnos sa njim.
TEKST I FOTO: NIKOLA BOŽOVIĆ
OSNOVAN I RIBNJAK „Agro Klek” je pre dvadesetak godina na 80.000 hektara pokrenuo uzgoj ribe. Poslovanje ovog dela Zadruge je uspešno najviše zahvaljujući sopstvenim resurisima. Između ostalog, proizvodnji hrane za ribu.
KUKURUZ DESTKOVAN
Kakve su razmere ovogodišnje suše na području srednjobanatskog regiona, uverili su se i učesnici skupa u Kleku. Naime, u hangaru Zadruge smešteno je oko 800 tona ovodišnjeg roda kukuruza koji je skinut sa površine od 220 hetara. Naglašeno je da je ranijih godina rod bio i trostruko veći.
