Pčelarstvo u celoj zemlji, posebno na teritoriji srednjeg Banata, poslednjih godina je u ekspanziji. Sve više mladih se odlučuje za nabavku košnica, a u tome imaju pomoć Pokrajine i lokalne samouprave. U ponudi je sve više kvalitetnog, domaćeg meda i pčelinjih proizvoda. Sa druge strane, njegova cena godinama unazad je veoma visoka. Varira od 900, 1.000, 1.500, a negde čak i do 1.700 dinara za kilogram.
Pčelari kažu da imaju razrađeno tržište i sigurne kupce koji robu uzimaju na veliko i malo. To im daje mogućnost da od prodaje pristojno zarade. Međutim, kada je reč o proizvodnim godinama mišljenja su podeljena.
DOBRI REZULTATI
– Prošla 2021. je bila jedna od lošijih u mojoj skoro pet decenija dugoj karijeri. Nikada nisam imao dve identične sezone. Pčelarstvo se čitavog života uči i nikada se ne nauči do kraja. To su čari ovog posla – kaže iskusni proizvođač Janoš Balint iz Mužlje i dodaje da ova godina protiče u kontinuitetu, bez velikog uplitanja pčelara.
Pčele su, prema njegovim rečima, više nego dobro prezimile, naročito ako su medari pravilno i na vreme odradili sve potrebne poslove. Prolećni razvoj je, kako kaže, bio dobar, jer nije bilo prekidanja zaleganja matica. Tako su se pčelinje zajednice skoro samostalno razvijale i dostigle svoj maksimum.
– Prva paša uljane repice je uspela i možemo reći da je bila jedna od boljih u poslednjih 10 godina. Naredna, bagremova, spada u glavne. Pčelari su postigli dobre rezultate. U zavisnosti od lokacija i ako su selili na dve bagremove paše vrcali su oko 20 kilograma meda po košnici. Lipova je bila fantastična, kao pre nekoliko decenija. Suncokretova paša je bila slabija, slična kao poslednje tri. Prinosi na uljarici su ispod 20 kilograma po košnici, dok su nekada išli i do 50 – ističe naš sagovornik.
Kako kaže, tokom cele godine je bilo i podsticajne paše tako da pčelari nisu morali pribegavati nadražajnim prihranjivanjima.
– Kada sumiramo rezultate, moramo biti zadovoljni i reći da je ova godina jedna od boljih što se tiče i količine i kvaliteta meda – zaključuje ovaj proizvođač.
MLADIMA NIJE LAKO
U razgovoru se osvrnuo na činjenicu da je mladih pčelara sve više.
– Naravno da je svima dozvoljeno da se bave ovim poslom, ali treba reći istinu. Pčelarstvo je nisko profitabilna, visoko rizična grana poljoprivrede. Iziskuje ogromno znanje i veliki trud. Pašne prilike su skoro maksimalno iskorišćene, tako da na određenim pašama već smetamo sami sebi. U nekim razvijenijim zemljama mladi ne mogu konkurisati za podsticajna sredstva, ako nemaju sertifikat o završenom seminaru u pčelarstvu, odnosno da su savladali osnovno znanje iz ove oblasti.
Važno je da znaju da ima i pčelinjih bolesti i mnogih drugih problema, pa ako vole izazove neka izvole. Svi u ovu priču ulaze sa uverenjem da je dovoljno kupiti košnicu sa pčelama, otvoriti slavinu i med će sam teći. Uopšte nije tako – poručuje Balint.
BIĆE I VIŠKA
Miroslav i Ivana Krstić iz Lazareva pčelarstvom se bave dve decenije. Oni navode da je suncokretova paša na izmaku. Med koji izvrcaju imaće u viškovima. Pčele su, dodaju, bile vredne i sakupile su dovoljne količine za svoje bezbedno prezimljavanje, ali i za svako eventualno iznenađenje poput ovih ekstremnih temperatura.
– Prošla 2021. je poslednja u nizu loših godina. Na svim pašama je prinos bio mnogo ispod proseka. Nakon niza loših dolazi 2022, koja je po prinosu u granicama proseka. U odnosu na prethodne, ova nam je ekstraprofitna. Vremenski uslovi su pogodovali pašama, a mi, pčelari smo bili željni kvalitetnog rada i meda pa smo ga sa entuzijazmom sakupljali – kažu Krstići, koji su vrednost svojih proizvoda korigovali kako bi bili dostupni što širem tržištu i brojnim potrošačima.
– Svedoci smo eskalacije poskupljenja na svim poljima, naročito energenata koje direktno utiču na pčelarstvo. Stanje na tržištu je veoma nestabilno i neizvesno. Neke cene su trenutno iste kao prošle godine, a za neke vrste meda još uvek nema ponuđene otkupne cene – kažu Miroslav i Ivana Krstić.
Miroslava Malbaški
BAGREMOV MED POJEFTINIO
– Mislim da su cene ove godine realne, jer su i u okolnim zemljama slične. U odnosu na prošlu, naročito je pojeftinio bagremov med. Za njega su 2021. otkupljivači plaćali 7,1 evro i ta cena je bila nerealno visoka. Razlog tome je bio nedostatak. Međutim, ove godine je dobro rodilo pa je otkupna cena od 4,4 do 5 evra. Zakon tržišta je ponuda i potražnja, svidelo se to nama pčelarima ili ne. Otkupne cene ostalih medova u evrima su: suncokret (2,8), lipov (3,2), livadski (3,4) – navodi Balint.
PODSTICAJI NAS NISU ZAOBIŠLI
Pokrajina je za sufinansiranje investicija u pčelarstvo izdvojila 25 miliona dinara. Na listi onih koji su sredstva dobili jesu i brojne porodice sa teritorije našeg okruga.
Kada je reč o Zrenjaninu to su: Norbert Kovač, Darko, Anica i Dejan Batinić (Lazarevo), Petra Marković i Vasilije Milanović (Klek), Marija Mitrović (Stajićevo), Miroslav Gavrilović i Dragan Vojvodić (Lukićevo) i Dragan Ančin (Botoš). Iz Opštine Sečanj izdvajaju se: Božidar Samardžić (Sečanj), Nevena Dori i Aleksandar Obrknežev (Boka), Jelena Marjanović (Jaša Tomić) i Zlatomir i Biljana Tomić (Jarkovac).
Čabi Vince je proizvođač iz Nove Crnje. Milan Simić iz Ravnog Topolovca pripada Opštini Žitište.
Lokalna samouprava, takođe, pomaže mladima na selu da se bave pčelarstvom. Grad je nedavno uputio javni poziv za davanje podsticaja u vidu košnica sa pčelinjim društvima. Konkurs je bio otvoren do 6. juna.
– Prva paša uljane repice je uspela i možemo reći da je bila jedna od boljih u poslednjih 10 godina. Naredna, bagremova, spada u glavne. Pčelari su postigli dobre rezultate. U zavisnosti od lokacija i ako su selili na dve bagremove paše vrcali su oko 20 kilograma meda po košnici. Lipova je bila fantastična, kao pre nekoliko decenija. Suncokretova paša je bila slabija, slična kao poslednje tri. Prinosi na uljarici su ispod 20 kilograma po košnici, dok su nekada išli i do 50 – ističe naš sagovornik.
