Zrenjaninska publika slovi za veoma zahtevnu i teško joj je ugoditi bilo da je reč o pozorišnim predstavama, koncertima, izložbama. Naši sugrađani redovno posećuju brojne kulturne događaje, posebno kada dolaze velika i zvučna imena. Ipak, najviše se obraduju kada u tome učestvuju naši glumci, muzičari, reditelji, slikari.
Najveću podršku pružaju mladima koji tek počinju da grade karijeru. Jedna od njih je i dvadesetjednogodišnja Marija Aleksić. Završila je Srednju muzičku školu „Josif Marinković”, odsek solo pevanje i dizajn zvuka. Trenutno studira produkciju u umetnosti i medijima na Akademiji umetnosti u Beogradu. Planira da upiše i završi master studije u inostranstvu i na taj način proširi vidike i upozna brojne ljude iz ove sfere.
Nedavno je zrenjaninska publika imala priliku da u Kulturnom centru pogleda predstavu „Organizam”, Marijin debitantski projekat. To je bio i povod da sa mladom producentkinjom porazgovaramo o komadu, ali i o tome kako se opredelila za ovu oblast i šta planira u narednom periodu.
ULOGA ORGANA
– Premijera je bila krajem maja u beogradskom Domu kulture „Studentski grad” (DKSG). Neizmernu zahvalnost dugujem direktoru ove ustanove, Borisu Postovniku, koji je ujedno i autor teksta, i glumcu Andriji Daničiću. Oni su mi pružili priliku da baš ja budem producent „Organizma”. Uspela sam da oko sebe okupim krug mladih ljudi sa zajedničkim ciljem da publici približimo svakodnevne pojave i nedoumice mladog čoveka današnjice. Svi koji su je pogledali veoma pozitivno su reagovali na predstavu – navodi Marija Aleksić.
Samim nazivom koji je veoma jasan i transparentan, ali koji nosi i određenu simboliku, komad privlači pažnju gde god da se izvodi. Naša sagovornica je ispričala da je tek nakon razgovora sa autorom ceo tim dobio potpuno viđenje „Organizma”.
Prema njegovoj zamisli, to je jedna velika kompanija, koja na čelu ima direktora, u ovom slučaju mozak i sve ostale organe koji doprinose redovnom funkcionisanju same „firme”, tj. ljudskog organizma.
– Svaki organ ima određene osobine. Kao što se da pretpostaviti srce je emotivac. Kroz život ide ležerno i vodi se prema sopstvenom nahođenju, dok odluke prepušta razumu. Jetra je klasična čistačica, zadnjica gleda samo sebi da ugodi i da njoj bude udobno, želudac je pokretač velikih akcija. Da ne otkrivam previše, predstava se mora pogledati (smeh). Kroz sam proces mi smo mnogo toga naučili o svom organizmu, zdravlju, funkcijama organa, i naravno dobro se zabavili – ističe naša sagovornica.
OSLONAC I PODRŠKA
Zrenjaninci Mariju Aleksić znaju i kao učesnicu na brojnim manifestacijama, gde je plenila svojim moćnim glasom i vokalnim sposobnostima. Iako potiče iz muzičke porodice (ćerka je Ane Aleksić Šajrer, profesorke solo pevanja), nije nastavila majčinim stopama. Odlučila je da se prepusti jednom novom i, za nju, drugačijem izazovu.
Prema njenim rečima, od malih nogu je posećivala pozorište i zavolela ga je još dok je išla u osnovnu školu. Kada je osnovan „Muzički Euterpa studio”, dobila je priliku da se oproba i kao glumica, ali, kako kaže, njenu pažnju privukla je produkcija. Okušala se i kao statistkinja u nekoliko popularnih filmova i serija („Toma”, „Na margini”, „Vreme zla”).
– S obzirom da sam išla u umetničku školu, više me je zanimalo da vidim šta se to dešava iza kamere i šta je sve potrebno da bi jedan film, serija ili pozorišna predstava bili prikazani publici. Organizacija mi je išla od ruke, pa sam spoj ta dva interesovanja pronašla u produkciji. Trenutno spremamo scenario za kratkometražni film, koji planiramo da šaljemo na razne festivale. Sama produkcija je veoma perspektivna i daje puno mogućnosti. Još uvek nisam sve prošla, tako da ne bih mogla da kažem koje je moje tačno opredeljenje u ovoj oblasti – objašnjava mlada umetnica.
U razgovoru se dotakla svoje generacije i položaja mladih u umetnosti uopšte. Smatra da danas ima mnogo mogućnosti da oni rade na projektima, ali i da su brojni izazovi pred njima.
– Svojim idejama i stavovima naraštaji današnjice održavaju umetnost živom i ne dozvoljavaju da bilo koji njen aspekt izgubi na značaju. Svakako da je njima, ali i meni, porodica najveća podrška, ali isto tako tu su brojne kolege, kako mlađe tako i starije, prijatelji, komšije. Oslonac za sve što radimo i krajnju potporu tražimo u publici koja razume projekat, delo, komad, njegovu poruku i cilj i sve zajedno podiže na viši nivo – poručuje Marija Aleksić.
Miroslava Malbaški Foto: Nena Mirčić i privatna arhiva Marije Aleksić
