Proteklog meseca lokalna samouprava je objavila da su osmoletke iz Elemira i Čente obnovile svoje zgrade, te da će đacima zimi biti toplije, uz manje troškove grejanja. Radove su putem konkursa finansirali Pokrajina, Grad i kompanija NIS. Preko projektnog finansiranja gotoveo sve škole u selima nastoje da obnove svoja vremešna zdanja, deo po deo. No, potrebe su velike, a izvori finansiranja ograničeni.
PROZORI IZ 1935. GODINE
Prema informacijama sa gradskog sajta, u čenćanskoj OŠ „Branko Radičević” zamenjeni su prozori, svetlarnici i vrata, a zatim i dotrajao kotao na čvrsto gorivo. Za to su Grad i NIS izdvojili ukupno 4,5 miliona dinara. OŠ „Svetozar Marković Toza” iz Elemira dobila je nove prozore u holu, na ulaznim vratima, u kabinetima i kancelarijama u prizemlju i spratu, uz pomoć 7,2 miliona dinara od Pokrajine, Grada i NIS-a.
Na isti način je OŠ „Branko Ćopić” iz Lukićeva uspela da sredi deo objekta. Radovi, koje je Grad finansirao sa milion dinara, a NIS sa dva, završeni su lane.
– Zamenjeni su prozori i stolarija u dve zgrade i može se primetiti velika ušteda. Osim toga, neki od prozora su bili stari i nebezbedni – objašnjava Dragana Bogojević, direktorka ove ustanove.
Ističe da škola zahteva još ulaganja jer datira iz 1906. godine. Planiraju da preko projekata dodatno opreme zabavište i zgradu školske uprave.
U Stajićevu su putem NIS-ovog konkursa đaci 2020. godine dobili nove prozore, tri računara, jedan projektor i četiri nosača za projektore u vrednosti od 1,2 miliona dinara.
– Naša škola je jako stara, i dosta toga treba da se obnovi. Od ovog iznosa uspeli smo da okrečimo i zamenimo deo prozora, jer su neki još iz 1935. Trudimo se da prostor učinimo funkcionalnijim – kaže Zorana Medić, direktorka OŠ „Sveti Sava”.
Navodi da su prozori i dalje problem i da je ostalo još dosta posla. Planiraju da nastave da konkurišu za projekte, a do sada su im dosta pomogli donatori i roditelji.
APLICIRANJE NIJE LAK ZADATAK
OŠ „Dr Boško Vrebalov” iz Melenaca imala je pomoć Pokrajinskog sekretarijata za energetiku. Putem konkursa za poboljšanje rasvete dobili su 1,8 milona dinara, a 20 odsto troškova pokrio je Grad. Pre dve godine radila se škola, a lane vrtić i dvorište.
Kako objašnjava Natalija Makivić, direktorka ustanove, računi pokazuju da je sada manja potrošnja struje. Dodaje da škola trenutno konkuriše za sanaciju toaleta, koji su održavani, ali dotrajali.
– Naša zgrada potiče iz 1967. godine, i zahteva celokupno krečenje za koje je potrebna ogromna suma. Problem je i dotrajali video nadzor – ističe naša sagovornica.
Aradačka OŠ „Bratstvo” je tokom cele prošle godine radila na prelasku sa lož-
ulja na gas. Rekonstruisani su kotlarnica i unutrašnje instalacije i uveden je gasni priključak, što je zahtevalo posebnu papirologiju i tri upotrebne dozvole. Grad je obezbedio 11 miliona dinara.
Marjena Križan Zakić, direktorka ove ustanove, pohvalila se činjenicom da je OŠ „Bratstvo” za samo 11 meseci realizovala tako veliki projekat.
– Posao je zaista bio naporan: od izrade projektnotehničke dokumentacije do izdavanja dozvola i raznih saglasnosti. Sami smo radili javnu nabavku. Svaki naredni korak bio je gotovo nepoznat, ali, uz mnogo truda rešili smo sve i 28. novembra gas je pušten – objašnjava direktorka aradačke škole.
Prema njenim rečima, osnovni benefit novog grejanja, pored toga što je sve čistije, jeste ekonomičnost.
– Ostvarena je ogromna energetska ušteda i mnogo je toplije u školi. Ipak, to ne bi imalo smisla da pre tri godine nismo zamenili prozore – navodi sagovornica.
Budući da je ova institucija dvojezična, može da konkuriše i na projekte u Slovačkoj. Godišnje realizuju dva–tri.
Rukovodstvo pojedinih seoskih škola smatra da je stanje njihovih ustanova zabrinjavajuće, a da radovi zahtevaju mnogo posla i novca.
NEIZVESNI KONKURSI
– Škola je u katastrofalnom stanju, prošle godine smo konkurisali za stolariju, ali nismo dobili ništa. Tako smo prošli i sa kotlovima. U lošem stanju su fasada, nameštaj i toaleti. Nismo dobili objašnjenje zbog čega smo odbijeni, ali ponovo smo konkurisali kod NIS-a, sada doduše samo sa delom stolarije – kaže Lavinika Brenda Lapadat, direktorka OŠ „Dr Aleksandar Sabovljev” iz Ečke.
Slobodan Rakić, direktor OŠ „Mladost” iz Tomaševca, navodi da je stolarija u ovoj ustanovi u izuzetno lošem stanju, naročito prozori.
– U fazi su raspadanja. Više puta je dolazila komisija da ih pregleda, ali nikad nismo dobili novac za obnovu. Moguće je da su mali broj učenika ili površina škole uticali da budemo odbijeni na konkursu – kaže Rakić.
Za sada im preostaje da i dalje ulažu nadu u to da će uspeti da obnove zgradu uz pomoć konkursa Pokrajine.
Isti problem ima i OŠ „Dositej Obradović” iz Farkaždina, koja je takođe odbijena na pokrajinskom programu. Kako kaže direktorka Vesna Kirćanski, stolariji je vreme za obnovu, za šta su konkurisali kod Ministarstva pravde. Trenutno čekaju odgovor.
– Škola generalno ima problem sa prostorom, pa smo planirali da napravimo učionicu napolju. Dvorište je centar dešavanja leti. Hteli smo takođe da uredimo jednu učionicu, okrečimo, obnovimo nameštaj, kao i da stavimo video nadzor. Prozori su takođe problem – ističe Vesna Kirćanski.
U zrenjaninskim selima je 17 škola, uz dva isturena odeljenja (Zlatica i Lukino Selo) i tri radne jedinice (Taraš, Mihajlovo i Jankov Most).
