Počela je sezona ispaše, a sa njom i problemi koji muče stočare. Već duže vreme žale se na nelojalnu konkurenciju. Pašnjaci se sve češće zaoravaju, uzurpiraju i menja im se namena. Sve je počelo pre nekoliko godina, kada je jagma za poljoprivrednim zemljištem uzela maha. Vlasnici stada našli su se u dilemi gde isterati goveda i ostale domaće životinje, jer je slobodnih površina ostalo malo. U postupku korišćenja pašnjaka postoji više neobjedinjenih modela i upravljača. To je razlog zašto su nastali nezakonski postupci njihovog uništavanja i devastacija, kažu u novosadskom Udruženju „Agroprofit” koje okuplja stručnjake i poljoprivredne proizvođače.
POTREBNA HITNA INTERVENCIJA
– U ovom sektoru ima puno nelogičnosti. Recimo, broj korisnika veći je od broja odgajivača u rejonu zakupa. Dakle, upotrebljavaju ih oni koji nisu farmeri. Uglavnom ih kose i seno prodaju stočarima. Zbog predvidljivog programa ulaganja u stočarstvo, ovim poslom u poslednje vreme žele da se bave i pojedinci koji ne poznaju ovaj posao – kaže za naš list Čedimir Keco iz „Agroprofita”.
Da je potrebna hitna intervencija, jer među ugovaračima-korisnicima nema toliko proizvođača, uverava nas i vlasnik velike farme goveda Adam Bugar iz Ečke. Sa preko 300 grla prvklasanih krava i sam ima problem sa ispašom. Smatra da su stvari nekako i funkcionisale dok nije počelo otimanje za zemljom. Poslednjih pet godina ova pojava uzela je maha.
– Polovina seoskih pašnjaka je razorana. Dešava se nešto van pameti, pašnjaci koje je država dala mesnima zajednicama stalno izlaze na licitaciju. Imao sam
slučaj sličan onom na divljem zapadu. Morao sam fizički da ih branim – veli Bugar.
Podseća da postoje normativi za one koji koriste pašnjake, ali da se u našem kraju baš i ne poštuju.
– Događalo se da gazdinstva koja nemaju ni jednu kozu, uzmu po 200, 300 hektara koje su razoravali. To su uzurpatori zemljišta. Drugi tip su ovi novopečeni farmeri, koji su krave prvi pu videli tek kad su konkurisali za subvencije. Ničim ne doprinose stočarstvu, a kada presahnu podsticaji, vrlo brzo nema ni uzgoja, ni životinja. Zakon postoji ali se uspešno ne primenjuje – zaključuje naš sagovornik.
STOČARI DA GAZDUJU
Prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište, Srbija raspolaže sa 185.000 hektara pašnjaka. Selima je na korišćenje preneto 75 hiljada hektara. S druge strane, ukupan zakup u našoj zemlji iznosi 38.510 hektara. Tu mogućnost je koristilo 2.304 gazdinstva, podaci su „Agriprofita”. Prosečna površina jednog pašnjaka po zakupcu u centralnoj Srbiji iznosi 24,37, a u Vojvodini 13,45 hektara.
– To, ipak, ne odgovara stvarnoj situciji. Naime, prosek pašnjaka po opštinama u Vojvodini je 2.500, a neplodnog zemljišta 3.500 hektara. Ako su biološki uslovi teritorije optimalni, to znači da u Vojvodini postoji mogućnost za gajenje 1.259 grla u svakoj opštini. Međutim, ima onih koje poseduju manje od 30 krava u svojim selima, dok u Srbiji u više od 600 mesta nema nijedne. Takođe, primetili smo kada se broj goveda na ispaši poveže sa veličinom pašnjaka, ne postoji simetrija. Najviše ugovora za korišćenje potpisano je tamo gde ima najmanje stoke, u srednjem Banatu. Sklopljeno ih je 691, a broj zakupaca je 332 – objašnjava Keco.
Od Kikinde i Zrenjanina, preko Kovina i Alibunara, stočari pokušavaju da vrate stada na ispašu. Takvih primera ima u Čoki i Padeju. U Tomaševcu, gde i danas uzgajaju veliki broj domaćih životinja i gde se u martu održava godišnja izložba, taj problem nemaju. Kako je objasnio Aleksandar Sič iz Udruženja stočara u ovom mestu, pašnjaci pored Tamiša su plavni. Zbog toga nisu zanimljivi za ratarenje, ali zato u Melencima ova poteškoća jeste izražena. Nezvanično saznajemo da je u Boto-
šu deo njih u privatnom posedu, u priobalju Tamiša. Pašnjaci koji su pripadali selu od 2006. godine prešli su u državno vlasništvo, a korisnik tih 600 hektara je JVP „Vode Vojvodine”, dok je naseljenom mestu ostalo svega 30 hektara obraslih trstikom. Ipak, sve ovo može biti rešeno jer postoji osnov za izradu novog objedinjenog modela putem Pravilnika ili drugog dokumenta iz državne administracije. To je Zakon o poljoprivrednom zemljištu, vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje i odgajivački programi razvoja govedarstva po sistemu krava-tele. Zato su stočari i članovi Udruženja „Agroprofit” poslali Ministarstvu poljoprivrede predlog za novi Pravilnik. Traže da se lokaliteti dodeljuju isključivo stočarima, na 30 godina. Takođe, predložili su da njima gazduje Uprava za poljoprivredno zemljište.
