Tokom dvogodišnje borbe sa pandemijom ljudi su se susretali sa brojnim izazovima. Najteže im je palo odvajanje od porodice, prijatelja, dragih ljudi. Mnogi domovi pretrpeli su nenadoknadive gubitke zbog smrti najmilijih. Međutim, nije samo epidemija pogubno delovala na mentalno stanje nacije. Tu su problemi sa kojima se suočavamo na dnevnom nivou: posao i stres koji ga prati, briga za porodicu, finansijska (ne)sigurnost, bračni i partnerski odnosi, roditelji, deca. Kada pomenuti faktori izazovu teskobe, važno je na vreme odreagovati i potražiti adekvatnu pomoć.
Odlazak kod psihoterapeuta za mnoge je i dalje tabu tema. Kako bi prevazišli barijere i dobili savete, naši sugrađani su nedavno imali priliku da na tribini održanoj u Kulturnom centru razgovaraju sa Tanjom Todorović, master defektologom i sertifikovanim psihoterapeutomi osnivačem „Todorović centra“ za psihoterapiju i defektologiju.
VAŽNO JE GOVORITI O MENTALNOM ZDRAVLJU
– Kroz dvogodišnji rad veliki broj sugrađana je pokazao interesovanje za posetom psihoterapeutu, a razlozi su različiti. Psihoterapija nam može pomoći čak i u slučajevima kada nismo sigurni šta nam se dešava, ali shvatamo da smo dugo nezadovoljni svojim životom, odnosima sa drugima, kada osetimo da nešto nije kao što bi trebalo ili bismo voleli da bude. Takođe, psihoterapeutu se obraćamo i za rešavanje konkretnih tegoba iz sfere psihičkog zdravlja (depresija, anksioznost, strahovi, fobije, poremećaji ishrane, traume), kao i nekih životnih problema i promena. To mogu biti i emotivne „povrede” poput odbijanja, neuspeha, krivice, zamora, usamljenosti, niskog samopoštovanja, samopouzdanja, nedostatka motivacije – objasnila je Tanja Todorović.
Prema njenim rečima, važno je pričati o mentalnom zdravlju, posebno u društvu gde je razgovor o toj temi još uvek tabu ili je ovaj pojam pogrešno predstavljen. I dalje postoji stigma, dodaje naša sagovornica, ići kod psihoterapeuta znači biti lud. Mentalno zdravlje, kako je objasnila, nije samo odsustvo mentalnog poremećaja. Objašnjava se kao blagostanje u kojem svaka osoba ostvaruje potencijal. Svrha psihoterapije je rešavanje problema, rast i razvoj potencijala.
DECA I ADOLESCENTI NA UDARU IZAZOVA
Na tribini je bilo reči i o vršnjačkom nasilju, ali i problemima sa kojima se najmlađi, ali i adolescenti susreću.
– Kako bi doveli do promene ponašanja, kod dece koja vrše nasilje, mi, odrasli, najpre treba da razumemo njihovu perspektivu i razlog zašto biraju da se na taj način ponašaju. Dakle, nije dovoljno samo kazniti dete, jer sama mera neće dovesti do promene u ponašanju. Potrebno je raditi sa detetom na promeni stavova i uverenja o nasilnom rešavanju problema. Tek tada ćemo moći da izazovemo promenu kod njega.
Kada su u pitanju deca koja trpe nasilje, važno je razvijati sistem podrške u njihovom okruženju. To znači topla i podržavajuća atmosfera u porodici, pomaganje u procesu sticanja novih drugara, jačanje postojećih prijateljskih veza i svakako samopouzdanja, podučavanje veštinama komunikacije – rekla je Todorović.
Teme koje se obrađuju kada se mlađe osobe jave stručnom licu zavise od uzrasta i mogu biti veoma različite. Najčešće se tiču odnosa sa vršnjacima i roditeljima. Ne izostaju ni emocionalni problemi. Vršnjačko nasilje, dodaje naša sagovornica, primetno je i kod nas, ali ne u velikoj meri.
Sve češće se govori i o bolestima zavisnosti koje su zastupljene kako među mlađom, tako i starijom populcijom. Najčešće se iskazuju kroz drogu (narkomanija), alkoholizam, duvan (pušenje), igre na sreću (kockanje), lekove (tabletomaniju), hranu (zavisnost), upotrebu interneta, kompulzivnu kupovinu. Ono što je najopasnije – mogu pogoditi svakoga.
Prema rečima naše sagovornice, ne može se izdvojiti jedan faktor kao uzrok njihovog nastanka. Uticaji su biološki, psihološki i socijalni. Međutim, bolesti zavisnosti su posledica, a ne uzrok i njihove korene treba tražiti u nekim dubljim psihološkim faktorima. Zavisnost, navodi Tanja Todorović, može delovati razarajuće ne samo na telo, nego i na psihu, socijalni život i finansijsku situaciju.
– Istina je da su bolesti zavisnosti kompleksne i da je potreban sveobuhvatan pristup pri njihovom tretmanu. U „Todorović“ centar se obraćaju osobe kojima je potrebna psihološka i psihoterapijska podrška u prevazilaženju bolesti zavisnosti u toku ili nakon nekog tretmana. Mladi u periodu adolescencije su veoma podložna grupa za razvoj bolesti zavisnosti, zato je sa njima važno raditi na prevenciji. Svi smo mi individue za sebe, te ne postoji jedan princip rešavanja nekog problema, ali ono što je važno je da je uvek pravi trenutak da se obrate za stručnu pomoć. Traženje pomoći je znak snage – pokazuje samosvest i hrabrost da se traži podrška u teškim vremenima.
Miroslava Malbaški Foto: Kulturni centar i privatna arhiva Tanje Todorović
