Akademci Olga Ubavić i Ratko Purešević uveliko su bili zaokupljeni revolucionarnim idejama, kada je ratni vihor 1941. godine zahvatio Banat. Ona je rođena 1920. u Velikom Bečkereku, a on 1914. u Beogradu, a odrastao u Bečkereku. Bili su dva plamena jedne ideje. Javnost je imala prilike da se priseti njihovih života na nedavnoj izložbi u Narodnom muzeju Zrenjanin, povodom Dana oslobođenja (2. oktobar). Prema rečima istoričarke Vladislave Ignjatov, autorke postavke, Banat je bio prostor istorijskih previranja i otpora tokom Drugog svetskog rata. Iako nepovoljan za klasične partizanske akcije zbog ravničarskog terena, bio je poprište važne i istrajne antifašističke borbe. Ona se odvijala uglavnom u vidu ilegalnog organizovanja, propagande, sabotaža i raznih vrsta diverzija.
– Uloga omladine bila je ogromna. Njihova požrtvovanost i hrabrost bili su temelj otpora. Mnogi od njih su položili svoje živote, ostavivši dubok trag u kolektivnom pamćenju. Među njima su Olga Ubavić i Ratko Purešević. Oboje su verovali u slobodu, svojstveno mnogim mladićima i devojkama u vremenu u kojem su živeli i delovali. I kod jednog i kod drugog, tinjao je plamen revolucije. Nažalost, prerana smrt odnela je ove istinske borce za ideale. Danas se njihova imena spominju kao simboli antifašističkog otpora u Banatu – navodi Vladislava Ignjatov.
SAN O SLOBODI
Svaka mladost ima svoje ideale. Tadašnja, s prve polovine 20. veka, sanjala je o slobodi. Uoči Drugog svetskog rata u gradu je delovao revolucionarni pokret Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), potom i Omladinski pokret (OMPOK), na kraju i Komunistička partija Jugoslavije (KPJ). Mnogi omladinci, među kojima su i Olga i Ratko, bili su aktivni. Potom su birani u organe ovih organizacija. S obzirom na to da su oboje upisali fakultet, svoj skojevski rad nastavili su u naprednom pokretu studenata Univerziteta u Beogradu. Poreklom iz radničke porodice, Olga Ubavić vredno je učila i postizala dobre rezultate. Roditelji su joj omogućili da upiše gimnaziju, potom i fakultet medicine.
– Duboko odana idealima revolucionarnog radničkog pokreta, Olga je sve zadatke savesno i ozbiljno izvršavala. Učestvovala je u dobro osmišljenim i organizovanim ideološko-političkim i sportsko-vojničkim kursevima zajedno sa Vladimirom Kolarovim, Ružom Šulman, Sonjom Marinković, Ratkom Pureševićem i drugima. Kao student, angažovala se i u Crvenom krstu, gde su legalno organizovani sanitetski kursevi, na kojima su obučavane devojke i mlađe žene za bolničarke i negu ranjenika.
To je, takođe, bio deo vojne obuke. Ideološki drugovi su cenili njenu odanost i ozbiljnost i zato su je u leto 1940. primili u KPJ. Kad je izbio rat, Olga Ubavić je ostala u svom gradu i vrlo se aktivno angažovala u pripremama za ustanak, obavljala je i kurirske zadatke – navodi Vladislava Ignjatov.
Prema dostupnim istorijskim podacima, bila je sumnjiva okupatorskim vlastima i policiji. Zabeleženo je da je prvi put uhapšena 1. jula 1941, ali je zbog nedostatka dokaza ubrzo puštena iz zatvora. Otada je bila pod stalnom prismotrom. Ubrzo je utamničena ponovo, oktobra iste godine, i surovo mučena. Streljana je u dvorištu sudskog zatvora, a potom obešena na Žitnom trgu, trećeg dan pravoslavnog Božića, 9. januara 1942. godine.
RATKO, DETE TURBULENTIH VREMENA
U zbirci Odeljenja novije istorije Narodnog muzeja u Zrenjaninu nalaze se i predmeti Ratka Pureševića, revolucionara i borca protiv fašizma iz Velikog Bečkereka. Potomak oficira srpske vojske, Ratko je osnovnu školu i gimnaziju završio sa odličnim uspehom. Najviše se družio sa svojim vršnjakom Vladimirom Kolarovim i nešto mlađim Stevicom Jovanovićem. Kada je 1932. maturirao, upisao se na Medicinski fakultet. Iako se preselio u Beograd i dalje je održavao vezu sa svojim drugovima u rodnom gradu, u kojem je 1934. primljen u SKOJ.
– Jako zanimljiva ličnost je bio Ratko. Rođen je usred rata, pa je tako i dobio ime. Uspešan je bio u svemu čime se bavio i imao je harizmu. Dosta građe o njemu dobili smo svojevremeno od njegove sestre Mirjane Bebe Stefanović, bivše profesorke Medicinske škole. Mlad, buntovan, ogorčen na nepravde koje su se dešavale u društvu, aktivno je uzeo učešće u revolucionarnom pokretu pred rat u Banatu – navodi muzejska savetnica.
Tokom 1940-1941. bio je član Mesnog komiteta SKOJ-a u Petrovgradu. U danima pred napad nacističke Nemačke, fašističke Italije i njihovih saveznica na Kraljevinu Jugoslaviju, organizovao je rasturanje najnovijeg proglasa CK KPJ usmerenog protiv kapitulacije. Zajedno sa Kočom Kolarovim organizovao je ubacivanje propagandnog materijala u jedan garnizon, zbog čega ga je gradska policija uhapsila, ali ubrzo i pustila. Kasnije je, zbog agitovanja, ponovo uhapšen. Ni pokušaji njegovog oca da ga spase kazamata, nisu zaustavili zlu sudbinu.
– Streljan je 31. jula 1941. godine, sa velikom grupom od oko devedeset rodoljuba, na Bagljašu – zaključila je Vladislava Ignjatov.
