Početkom meseca Istorijski arhiv posetila je nesvakidašnja gošća. Doputovala je iz Detroita, najvećeg grada u saveznoj državi Mičigen. Interesujući se za svog dedu, Sara Banč je u ovu ustanovu došla „naslepo”, bez prethodnih istraživanja. Samim tim, dodaje, i bez prevelikih očekivanja. Kako je za naš list objasnila, jedini podatak koji je znala bio je iz priča njenog oca Stivena. Kazao joj je da je njen deda Živan između dva svetska rata emigrirao u Sjedinjene Američke Države, a da se rodio u Velikom Bečkereku.
IZ BANATA ,,PREKO BARE”
Predusretljivošću zaposlenih u arhivskoj čitaonici, Sara je uspela da sazna obilje novih spodataka iz familijarne istorije. Zahvaljujući istraživanju upoznala je rođake koji žive u
Zrenjaninu.
– Moj deda se rodio u ovom gradu 1882, u porodičnoj kući, u ulici Kraljevića Marka, u Dolji. Bio je oženjen devet godina mlađom Katarinom (devojačko Ćurčin). Neposredno pre Prvog svetskog rata, dok je trajalo pojačano iseljavanje iz Banata za SAD, moja baka je otišla za Ameriku. Tamo se rodio moj tata Stiven ili kako bi ga ovde zvali Stevan, Steva. Deda je planirao da sredi porodične prilike i krene za njom, ali je izbio sukob koji ih je rastavio na nekoliko godina. On je ostao u Velikom Bečkereku do 1922,
kada se i sam zaputio „preko bare” – ispričala je Sara Banč.
Posebno su je iznenadili profesionalnost, brzina i svesrdna pomoć zaposlenih u Arhivu. Tragajući za fragmentima prošlosti naša sagovornica je posetila i Uspensku crkvu gde su joj bile dostupne matične knjige. Podatke koje je prikupila pomogli su joj da do određene mere rekonstruiše porodično stablo. Zapisi su je doveli do sredine 19. veka. U gomili (engl. „bunch” – hrpa,
mnoštvo) informacija o korenima otkrila je još nekoliko zanimljivih ličnosti sa ovim prezimenom.
– Rodbina u Zrenjaninu je znala za nas, ali mene nikada nisu upoznali. Moj otac je dolazio, ali tada je bio dečak. Nakon toga izgubili smo kontakte. Za sve njih, kao i za mene, ovo je novo i predivno iskustvo. Veoma se radujem što sam pronašla deo porodice. Čak ćemo i zajedno obeležiti Aranđelovdan, našu slavu, što nikada ranije nisam imala prilike da doživim. Oduševljena sam Zrenjaninom i Srbijom. Ljudi su veoma otvoreni i gostoprimljivi. Zaista se osećam kao kod kuće – poručila je Sara Banč.
TRNOVIT PUT DO DRŽAVLJANSTVA
Posebno joj je drago što potiče iz, kako je saznala, ugledne zemljoradničke porodice, s obzirom na njeno zanimanje. Kako je ispričala, bavi se permakulturom odnosno samoodrživom poljoprivredom po uzoru na prirodne ekosisteme. To svedoči da je „paorski zanat” na neki način ostao u familiji, premostivši ne samo okean, već i generacije. Sa druge strane, u Njujorku je završila školu fotografije.
– Veoma sam povezana sa prirodom. Ona je moja inspiracija. Koristim svaki trenutak da je proučavam, ali i da zabeležim ono što me okružuje. I ovde sam pronašla divne predele – dodala je naša sagovornica.
Sve što se Sari izdešavalo za kratko vreme nagnalo ju je da preduzme prve korake dobijanja državljanstva. Kako je rekla, kontaktirala je Ministarstvo unutrašnjih poslova, a proces će nastaviti po povratku u svoju zemlju. Najveća prepreka je što su njeni preci rođeni u Austro-Ugarskoj, državi koja više od jednog veka ne postoji. Kako bi ostvarila zacrtano čeka je dug put, papirologija, ustanove koje mora da obiđe. Međutim, veli da neće odustati.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: JOVAN DRNDAK NJEGOVIĆ I PAVLE TABOROŠI
