Poruke minulih vremena ostavljamo budućim naraštajima
Narodni muzej može se pohvaliti dugom i bogatom istorijom čuvanja i prezentovanja kulturne baštine regiona. Od osnivanja neprekidno proširuje svoje zbirke, a njihova raskoš i bogatstvo ogledaju se i u multikulturalnom nasleđu. Predmeti koji redovno pristižu, ne samo da ih uvećavaju, već i omogućuju kustosima odeljenja rekonstrukciju života u prošlosti. Njihova analiza daje pregled epohe u kojoj su nastali i bili korišćeni.
Izložba „Iz davnina za pokoljenja – akvizicije Etnološkog odeljenja 2000-2021” autorke i više kustoskinje Branke Sikimić, osvrće se na kompleksan muzejski rad. Obuhvata prikupljanje, proučavanje i reprezentovanje kulturnog nasleđa, ali i pripajanje nabavljenih objekata u već pomenutom odeljenju. Kako je objasnila, ovakav tip izložbe do sada nije realizovan, a sama autorka prihvatila se veoma izazovnog zadatka. Kroz temu koju je odabrala prikazala je na koji način se obogatila zbirka Etnološkog odeljenja u poslednjih 20 godina.
BOGATA KOLEKCIJA
– Postavka na kojoj su izloženi predmeti nabavljeni u određenom periodu pruža priliku da se javnost upozna sa kontekstom u kome se razvija muzejska zbirka. Istovremeno stiče se i uvid o potrebi za dokumentovanjem prošlosti materijalnim predmetima. Izložbom akvizicija predstavlja se kontinuirani rad na proučavanju kulturnog nasleđa i skreće pažnja na potrebe ljudi da svoje lične predmete predaju na čuvanje muzejima. Muzejska građa na ovakvim postavkama svedoči o kulturnoj raznolikosti. Na kraju, izložbe poklona i otkupa su jedinstvena prilika da se zahvali darodavcima, ujedno i otvori put za nove nabavke i plemenite namere donatora kao zalog pokolenjima koja dolaze – ispričala je Branka Sikimić.
Objasnila je i zašto su vredni i značajni eksponati koji su našli svoje mesto baš u ovoj ustanovi. Prema njenim rečima, da li će nešto postati deo muzejskog fonda, zavisi od određenih kriterijuma. Odluka se, dodala je, najpre formira na osnovu jedinstvenosti, očuvanosti i starosti predmeta. Ukoliko nedostaje u zbirci zbog sistematskog popunjavanja ili je potreban za predstojeće izložbe/stalnu postavku, može postati deo muzejske zbirke. Prioritet imaju i ona dobra koja svojim karakteristikama doprinose daljem razumevanju kulture područja koje svojim istraživačkim radom pokriva zrenjaninski muzej.
– U periodu od 2000. do 2021. Etnološko odeljenje obogatilo je svoju kolekciju sa tačno 500 raznovrsnih predmeta. Jedni su korišćeni u svakodnevnom životu, a drugi u svečanim prilikama. Vreme izrade i upotrebe mahom pripada periodu druge polovine 19. i prve polovine 20 veka. Pretežno potiču sa teritorije srednjeg Banata. Od velike su vrednosti i uglavnom su proizvodi zanatlija ili domaće radinosti. Samim tim, pružaju veoma dobar uvid u zanatsku i domaću radinost naroda sa ovog područja. Svi predstavljeni predmeti, iako pripadaju prošlosti, ušli su u sadašnjost i prenose poruke minulih vremena. To i jeste vrednost, jer sa sobom nose identitet, kako lični, tako i kolektivni i prenose određena saznanja budućim generacijama – kazala je naša sagovornica.
DARODAVCI VERUJU MUZEJU
Branka Sikimić je pojasnila i na koji način se nabavlja muzejski materijal. Objekti obrade, kako je rekla, mogu prispeti kao poklon, otkup ili sve to na terenu. Na osnovu muzejske dokumentacije uočeno je da je manji broj njih nabavljen otkupom i tokom terenskih istraživanja, a da većinu čine komadi koji su direktno darovani Muzeju.
– Dar, u različitim oblicima, predstavlja glavni način nabavke predmeta za zbirke našeg Etnološkog odeljenja u prvim decenijama 21. veka. Činjenica da se, uglavnom, najpre ponudi muzeju, pa tek onda kolekcionaru, ukazuje na stalan razvoj svesti o očuvanju kulturnog nasleđa. Nabavka putem poklona svedoči o poverenju darodavca u muzej, kao instituciju zaduženu da pruži zaštitu kulturnoj baštini i sačuva je za buduće generacije. Svojim plemenitim gestom oni na taj način doprinose radu muzeja, njegovom kvalitetu i razvoju – istakla je viša kustoskinja.
DECENIJA OD NABAVKE
Ona je podsetila i da se poslednja veća nabavka eksponata desila 2011, kada je Muzej otkupio bogatu kolekciju poljoprivrednih mašina i alatki porodice Malbaški. Predmeti prate razvoj poljoprivrede srednjeg Banata kroz dug vremenski period i svedoče o kulturi i tradiciji ovog područja, gde je obrada zemlje bila i ostala primarna delatnost. Alatke su prvenstveno korišćene u radovima u zemljoradnji, stočarstvu, pčelarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu.
– Najstariji izloženi eksponat na ovoj postavci je upravo iz kolekcije Duška Malbaškog. Reč je o velikom ručnom krupaču iz 1876. Međutim, ona sadrži i brojne eksponate koji su svrstani u zbirke pokućstva, tekstilnog pokućstva, domaće radinosti i odevanje. Posetioci mogu videti i delove tekstilnog enterijera koje je izradila Vida Malbaški (rođena Kirćanski) 1915, kao deo devojačkog miraza. Ovi predmeti su veoma raznovrsni i pokazuju lepotu i raskoš narodnog stvaralaštva kroz različite vezilačke tehnike i na najbolji način ilustruju svu lepotu ženskog rukotvorstva kao dela narodne tradicije – ispričala je Branka Sikimić.
BOGATA KOLEKCIJA
