Grejna sezona se nedavno završila, a već se mora razmišljati o predstojećoj i o tome šta će se ložiti. Ugalj, drvo i pelet su drastično poskupeli. Prve žrtve energetske krize su građani koji će to osetiti prilikom naredne kupovine. Za ogrevni materijal moraju za početak izdvojiti i nekoliko stotina evra.
Prema pisanju domaćih medija, cena tone uglja se kreće od devet do 40 hiljada dinara. Za kubik drva biće potrebno izdvojiti takođe oko devet hiljada. Najviše je poskupeo pelet čija cena doseže i 40 hiljada dinara po toni.
U jednom od najvećih stovarišta u gradu, „Ogrevu”, rekli su nam da je veći problem što robe nema. Razlog tome jeste što dobavljači ne mogu da nabave sirovinu, a ni da proizvedu količinu koju tržiše zahteva. Direktor ovog preduzeća Ivan Radin naglašava da je potražnja jako velika i da ogrevni materijal kupuju i traže oni koji ga nikada ranije nisu ni koristili. Saglasan je sa time da je priča oko ruskog gasa i toga da li će poskupeti i biti dostupan našim građanima, uticala na to da ljudi počnu da se interesuju za ogrev.
OTEŽANA NABAVKA ENERGENATA
Radin kaže da se naši sugrađani najviše interesuju za drva, a da u svom asortimanu imaju i pelet, ugalj i brikete. Dodaje da su nabavke ovih energenata takođe otežane.
Direktor „Ogreva” objašnjava da postoji spisak kupaca za drva (to se pre svega odnosi na drvo na paletama), po kojem se vrši prodaja.
Kada je reč o paleti (1,8x1x1m), njena cena u ovom stovarištu iznosi 18.490 dinara bez troškova prevoza (koji košta 800 dinara u gradu). Cena ogrevnog drveta iznosi 9.000-9.500 dinara kojeg za sada nemaju, a ranije je bila oko šest hiljada.
– Restlovi u paleti su pre bili osam hiljada, a sada iznose oko 13 hiljada. Najviše su poskupeli pelet i briketi. Pelet je prošle godine iznosio 27 hiljada dinara po toni, a sad košta 41 hiljadu. Briket je ranije bio oko 20 hiljada, dok za njega sada treba izdvojiti gotovo 34 hiljade za tonu. Od uglja u ponudi jedino imamo „Pljevlju” čija je trenutna cena sa prevozom 17.500 dinara – navodi Radin i dodaje da uglja „kolubara” i „kostolac” uopšte nema, te da ne mogu da se nabave. Uglja „kovin” će biti malo, ali ističe da je nabavka ovog ogrevnog materijala u našoj zemlji veoma otežana.
Pojavljuju se informacije da će do dodatnog poskupljenja doći kad krene grejna sezona, a takva situacija bi bila pogubna po građane.
– S obzirom na to da je nestašica i da nema dovoljne količine na tržištu, realno je da će doći do nekog povećanja cena. Međutim, mislim da su one već sada dosegle neki limit. Postavlja se pitanje ko bi kupovao paletu koja bi koštala nekoliko destina hiljada dinara – objašnjava Ivan Radin.
„VIŠKA” NI U NAJAVI
Pronalazak rešenja ovog problema bi što pre trebalo da se osmisli jer se zima, donekle, mora dočekati spremna.
– Plan jeste da se nabave što veće količine proizvoda. Ljudi šalju koliko mogu i koliko toga ima na tržištu, a definitivno je nedostatak svega. Ničeg nema viška. Očekujemo neke veće količine drveta u paletama i nadamo se da će tada situacija biti malo bolja – zaključuje Ivan Radin.
Vršilac dužnosti direktora „Srbijašuma” Vladimir Braunović je, gostujući na Radio-televiziji Srbije, rekao da ovo preduzeće apsolutno spremno dočekuje ovu krizu i osvrnuo se na planove kompanije.
– Udeo naše sirovine koji je usmeren ka proizvođačima peleta, ka onima koji snabdevaju negde oko 15 toplana u Srbiji danas, povećan je sa 30 na 85 posto.
Spremni smo da podmirimo sve potrebe građana što se tiče sirovine koja izađe iz „Srbijašuma” – kaže Vladimir Braunović.
On je objasnio da li će ovo preduzeće morati da se pozabavi dodatnom sečom kako bi se obezbedio dovoljan broj proizvoda za sve one koji ih koriste.
– Radimo u skladu sa dozvoljenim sečivim etatom, kako bi gazdovali na pravi način šumama. Od toga sasvim sigurno nećemo odstupiti i nemamo ni neke velike potrebe – kaže Braunović i dodaje da se mora voditi računa o održivosti gazdovanja i da je potražnja veća. On navodi i da je potražnja usmerena ka privatnim šumama jer preduzeće koje vodi uspeva da podmiri sve potrebe.
IZ DUGA U DUG ZBOG TOPLIH RADIJATORA
Sugrađanka koja za grejanje kombinuje drvo, gas i struju je obrazložila svoje planove za predstojeću grejnu sezonu.
– Sve ovo nas je iznenadilo. Sreća pa radim u firmi koja ima sklopljen ugovor sa „Ogrevom” pa ćemo najverovatnije tako i kupiti drva. Drugačiji način kupovine ne vidim, jer smo i suprug i ja na minimalcu. Preko ovog stovarišta ću nabaviti kvalitetnija drva, topolu i bagremac za nešto malo ušteđevine – rekla nam je ova Zrenjaninka.
Ona je kazala da će u tom slučaju morati da smanji grejanje po sobama. Dodaje da je prošle godine kupila strujnu peć i da je verovatno neće toliko često uključivati. Pretpostavlja da gasa možda nećemo ni imati, tako da jedino preostaju drva.
– O nabavci intenzivno razmišljam, mada je nestašica. Potrebno je da se prijaviš na listu čekanja. Poteškoća sa nabavkom imam jer se nudi najskuplje, verovatno da bi se iskoristio ovaj opšti haos. Sigurna sam da će cene skočiti i uopšte nisam optimistična po tom pitanju. Banke će i ovog puta nuditi kredite. Žao mi je što ulazim iz duga u dug zbog ovoga, a ne vidim neko drugo rešenje – naglasila je sugrađanka.
M. Solarov
NEOPRAVDANO DIZANJE CENA
Direktor „Srbijašuma” Igor Braunović kaže da su se cene povećale svega pet posto za osam godina. Smatra da su u ovom momentu cene ogreva apsolutno neopravdane.
– Kod nas kubik drva košta oko 4.000 dinara, a na stovarištima oko 8.000 dinara – ističe Braunović.
„Srbijašume” ostacima u proizvodnji snabdevaju i fabrike peleta. Pominje se da njegova cena ide i do 40 hiljada dinara i da nikad ranije nije toliko koštao, a to se svakao najviše pogađa građane.
– Cena apsolutno nije realna kada se uzme u obzir da iz „Srbijašume” jedna tona peleta košta 7.000-8.000 dinara. Neopravdano je uzimati prosečnu cenu od tamo nekih pretplaćenih cena iz privatnih šuma – kaže Braunović napominjući da se hitno mora ograničiti izvoz, a zatim i cena.
TRAŽNJA ZA TREĆINU VEĆA
Direktor „Ogreva” kaže da je potražnja sigurno porasla za 30 posto. Ono što je građanima najbitnije jeste da li će ostati mogućnost da plaćaju putem određenih olakšica.
– Mi za sad nismo ukinuli administrativnu zabranu, odloženo plaćanje i plaćanje putem čekova. I dalje važe uslovi za firme sa kojima imamo potpisane ugovore – kaže Radin.
Ukoliko bude došlo do povećanja cena naftnih derivata, direktor „Ogreva” smatra da će i transport poskupeti, a samim tim i energenti.
