U davna vremena slovile su za bogatstvo Vojvodine i Banata, a danas su usamljene lepotice i svojevrsni spomenici vremena u kojem su nastale. Kada se nađemo u nekoj od njih uspećemo da se vratimo u prošlost i osetimo duh davnih vremena. Ako nam to ne pođe za rukom, možemo se prepustiti pričama kada je iz njih dopirao žagor seljaka koji dovoze žito i njihovih veselih razgovora dok čekaju da se samelje.
Vetrenjače su bile mesta okupljanja lokalnih stanovnika, sklapanja poslova, međusobnog upoznavanja mladih. Razvojem tehnologije ovi, kako ih još i nazivaju, „vojvođanski divovi” polako padaju u zaborav.
Kako je rekao Dušan Marinković, viši kustos, akademski fotograf i grafički dizajner u Muzeju, danas ih je, na prostoru Vojvodine, ostalo svega jedanaest. Izložba „Banatske vetrenjače” koja je nedavno održana bila je posvećena upravo njima. Prema Marinkovićevim rečima, postavka čiji je autor, izdvojeni je deo izložbe „Mlinovi na podruju srednjeg Banata od praistorije do 1941. godine” koja je bila u salonu Narodnog muzeja 2018.
PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST
– Postavka je otvorena 4. oktobra i nažalost, sugrađani su imali nešto manje od nedelju dana da je vide. Podelili smo je u tri celine. Prva obuhvata vetrenjače koje su mogle da se vide na geodetskim mapama Torontalske županije iz 1896. uz karte JNA od 1954. do 1957, a na osnovu dopunjene iz 1930. Druga je bila namenjena fotografijama iz 20. veka gde su Zrenjaninci mogli da saznaju koliko su ovi egzotični ekonomski objekti bili i tada interesantni ljudima. Čak su rađene i razglednice sa njihovim motivima – ispričao je Marinković.
Naveo je i primere iz Kumana, koji daju jasnu sliku da vetrenjače nisu građene isključivo pojedinačno već i u većim brojevima, na lokacijma koje su bile pogodne za vetrove koji su ih pokretali.
– Treća celina su fotografije iz 20. veka, čiji sam autor. Bošnjakovu i Kišovu vetrenjaču snimio sam decembra 2004, a poslednja se potpuno urušila februara 2005. Sama izložba nosi jaku i jasnu poruku kroz prikaz ovih objekata iz prošlosti, njihovog trenutnog stanja, ali i budućih kapaciteta. Izgradnja novih na osnovu starih bila bi veliki turistički potencijal. U tom slučaju vodilo bi se računa da joj namena ostane prvobitna. Vetroparkovi su se već pokazali kao ekološki potencijal stvaranja obnovljive električne energije.
Na kraju, vetrenjača bi trebala da bude simbol ove sredine i grada. Da bi se to desilo one koje imamo moramo sačuvati, a zatim napraviti nove – dodao je naš sagovornik i napomenuo da bi predviđenom rekonstrukcijom etnolške stalne postavke Muzeja, one dobile mesto koje zaslužuju.
VETROPARKOVI SU POTENCIJAL
Dr Ivan Bošnjak, član udruženja „Godina Pupina Zrenjanin” napomenuo je da trenutna situacija sve više navodi ljude da se okrenu obnovljivim izvorima energije i resursima iz prirode. Prema njegovim rečima, to je jedan od puteva kojim bi trebali ići u budućnosti.
– Naša ideja je da pokušamo da primerom stogodišnje tradicije upotrebe energije vetra na ovim područijima to prenesemo i u 21. vek. U vetroparkovima koji postoje od Kovačice pa sve do Vršca snaga vetra se uveliko koristi. Želeli bismo da zajedno sa javnim i privatnim partnerima i zrenjaninskim Muzejem pokušamo da rekonstruišemo jednu od vetrenjača upravo na onom mestu gde je to najpogodnije. Ona bi i mlela žito, ali i proizvodila energiju. Celu priču želimo da povežemo i sa mladima, i da ekološki, organski deo poljoprivrede i zelene energije uklopimo u jednu celinu sa mlinskom tradicijom koja ovde svakako postoji – rekao je dr Ivan Bošnjak.
BOLNO SEĆANJE
Poseban prostor dat je učitelju Dejanu Bošnjaku i njegovoj porodici u čijem je vlasništvu vetrenjača u Melencima (mlin na vetar). Podignuta je 1899. na periferiji sela, kraj puta za Bašaid. Predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik od velikog značaja. Kako je ispričao Dejan Bošnjak, zidana je u kombinaciji opeke i ćerpiča u obliku zarubljene kupe na kojoj je krov od šindre. Krila joj nedostaju, a drveni mehanizam je u velikoj meri oštećen.
– Ceo moj život vezan je za tu vetrenjaču, iako sam odavno otišao od nje. Poznajem svaki njen deo. Tu sam proveo dečaštvo, a kasnije, služba me je odvela u razna mesta. Jako mi je žao što je vetrenjača moga oca doživela ovakvu sudbinu. Devastirana je potpuno. Nije u funkciji, a mogla je biti sačuvana. Krivicu za to snose i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika i melenačka Mesna zajednica. Ne znam šta se sada može uraditi, ali kada se stari, zapušteni dvorci doteruju, mogla bi i ona – ispričao je učitelj Dejan Bošnjak.
Projekat „Banatske vetrenjače” realizovalo je udruženje „Godina Pupina Zrenjanin” u saradnji sa Narodnim muzejem i Tehničkim fakultetom „Mihajlo Pupin” uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnosima s verskim zajednicama i Grada.
Miroslava Malbaški Foto: portal volimzrenjanin.com i Dušan marinković
