Glavno pitanje ovih dana je: – Jesi li se vakcionisao? Glavna tema je: – Jesi li čuo ko je sve dobio koronu…
I tako. Ovi redovi nastaju na godišnjicu od proglašenja vanrednog stanja 2020. godine zbog nepoznatog virusa koji nam je sasvim poremetio život i posle čega više ništa nije kao pre. Ni radosti, ni tuge, ni druženja, ni izlasci, ni obične šetnje. Pre nekoliko dana sam, kao „čuvar straha u korona periodu” išla u „Medison” sa drugaricom koja je dobila poziv za revakcinaciju. Ljubazni mladić, volonter Crvenog krsta, odmah prilazi, pita – za revakcinaciju se ulazi odmah. Ostali, pozvani da prvu dozu vakcine, čekaju. Suvo je, sunce je zubato, vetar hladnjikav, pa je ispred hale postavljen i šator. Čekaju oni od 65+, ali i mlađi. Ljudi su zabrinuti. Pričaju – Moj komšija je dobio vakcinu, i sve je u redu… Neko dodaje: – Bogami, meni je rođak pričao da je imao reakciju tri dana, prošlo ga, ali sve se to ne zna, kako kod koga… – Ma bolje i to, nego, pu, pu, pu, daleko bilo ono najgore…
Čekajući tako, da malo „ohladim glavu”, prođem kroz Karađorđev park, podignut 1954. godine kao Omladinski park, ali to ime se „nije primilo”. Najveći gradski park, podignut na mestu nekadašnjeg vašarišta, na 49.072 metara kvadratnih, sa Alejom velikana : spomen-bistama znamenitih gradskih ličnosti, tu je u centralnom delu spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu 1941-1944. U blizini su i stara i nova sportska hala, stadion…
Nije najstariji gradski park (Plankova bašta iz 1834. godine, Gradska bašta – Županijski park osamdesetih godina 19. veka… U monografiji „Petrovgrad” pominje se i Čokliget (1903) i parkovi na kompleksu Fabrike šećera i Fabrike šešira „Braća Dragan”…). Ali, Karađorđev park na istoimenom trgu pleni zelenilom, podjednako njime šetaju i mladi, i stariji. Ipak, nije pošteđen: uništavaju se biste velikana, lome se klupe, smeće ostavlja iznad kanti…
Dođoh i do kraja, sa pogledom na Sandićevu kuću, skroz propalu, bez krova… Na njenim ostacima, dva venca koje, kao počast i opomenu, svake godine polažu stanovnici Ljubljanske ulice… Tako, nekako, ne čuvamo ni svoju prošlost, ni sadašnjost… Šta li nam tek budućnost sprema…
