Jurcanje za sopstvenim repom

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Narodna banka Srbije već nepune tri godine vodi prilično restriktivnu monetarnu politiku – referentna kamatna stopa se još od februara 2023. nalazi u rasponu od 5,75% (nivo na kojem je i danas) do 6,5%. Uprkos tome, međugodišnja inflacija je ponovo bila iznad gornje granice cilja od 4,5%, i to tri meseca zaredom – u junu (4,6%), julu (4,9%) i avgustu (4,7%). U avgustu je prednjačio rast cena hrane i bezalkoholnih pića (+7,8%), što naročito pogađa građane sa nižim primanjima. U nameri da poboljša njihov standard, država je u više navrata pribegavala povećanju minimalne zarade. Samo u toku 2025. godine kumulativni rast „minimalca” (bez poreza i doprinosa) je iznosio 24,4%. Međutim, pomenuta mera izaziva i šire (makro)ekonomske posledice, uključujući i uticaj na cene usluga koje pružaju javna preduzeća. Komunalne delatnosti (vodovod i kanalizacija, čistoća i zelenilo, parking servis, pogrebno, daljinsko grejanje i dr.) su pretežno radno intenzivne, pa u strukturi njihovih troškova visok udeo imaju plate zaposlenih. Pri tome, dominantan je broj radnika koji primaju „minimalac”, što znači da svako povećanje zakonski utvrđenog minimuma direktno povećava ukupne izdatke po osnovu rada. Kada im rastu troškovi, firme uglavnom nastoje da ih „prevale” na kupce. Tako i komunalna preduzeća u nastojanju da očuvaju likvidnost i održe svoje poslovanje, na rast minimalca reaguju tako što zahtevaju od svojih osnivača (popravilu lokalnih samouprava) dozvolu da koriguju cene vlastitih usluga naviše. Na taj način se uvećani rashodi za zaposlene prenose na krajnje korisnike (građane i privredu) kroz veće račune za vodu, grejanje, odnošenje smeća, skuplji parking itd.
U poslednjih godinu dana (avgust 2024 – avgust 2025) zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) kazuju da su znatno više od proseka poskupele razne komunalije – vodosnabdevanje (+12,1%), odnošenje smeća (+11,6%), odvođenje otpadnih voda (+13,8%), daljinsko grejanje (+5,4%). Poskupela su i druga, za obavljanje posla relevantna dobra, poput rezervnih delova (+5,5%), održavanje i popravka vozila (+6,6%). Dok sa jedne strane donosioci odluka nastoje da unaprede nivo životnog standarda povećavajući minimalnu cenu rada, „bujica” izbija sa druge strane – rast troškova poslovanja primorava upravo državna i lokalna javna preduzeća da povećaju cene. Nevolja je u tome što se poskupljenje komunalnih usluga širi poput koncentričnih krugova, izazivajući novi talas inflacije i „udare” na materijalni položaj ljudi. Kada dažbine poskupe, to umanjuje kupovnu moć stanovništva, jer više novca troše na osnovne potrebe, pa im manje ostaje za druge potrepštine. Zbog skupljih usluga poput snabdevanja i odvođenja vode, skupljanja i odnošenja otpada, grejanja, hlađenja, osvetljenja i sl. i firme iz svih drugih delatnosti su prinuđene da povećaju cene svojih proizvoda. Radi se o udžbeničkom primeru tzv. inflacije troškova, kada proizvođači veće rashode poslovanja nastoje da „ugrade” u prodajnu cenu.
Očito se i na primeru uticaja rasta minimalne zarade na cene komunalnih usluga još jednom pokazalo da su uzaludni pokušaji da se povećavanjem plata sustignum poskupljenja. To vodi samo ka upadanju u tzv. „inflatornu spiralu”, odnosno u situaciju u kojoj primanja bezuspešno „jure” za cenama.