Izgleda da nam se proleće vratilo. Grad je nekako šareniji, vedriji, u susret uskršnjim praznicima…
U punom su jeku radovi ispred zgrade „Lesnine”, postavlja se behaton, a u jednom delu su već zasađene i nove sadnice srebrnolisnog javora. Zaista, pešačka staza ispred ove najduže gradske zgrade kolektivnog stanovanja bila je ruinirana, i valjalo ju je popraviti. Međutim, baš kako nam stižu sve topliji dani, tako će nam nedostajati hladovina starog drveća. Jeste da je bilo razgranalo korenje i „probijalo” beton, da je drvored bio star, ali, kažu oni koji se u drveće razaznaju, da je to moglo da se uradi i na drugi način, a ne da se i zdravo drvo seče… Ali to je sada završena priča. Novo drveće sadi se u posebnim lejama, baš kako bi se onemogućilo da, kada pusti korenje, ono oštećuje pešačku stazu. Posečena su i stabla u delu Juga Bogdana, a kada su se vadili pozamašni panjevi, oštećene su pešačke staze.
Novi drvored je za novu generaciju koja će uživati u hladu javorovih grana. Međutim, kao i u drugim delovima grada, mlade sadnice ponekad posluže deci da se malo „rekreiraju” tako što ih drmusaju, savijaju, često i pred očima roditelja. Opet, neke druge sadnice u kraju su se osušile, verovatno od nebrige.
Zgrada „Lesnine” jeste najduža u gradu – ima 170 metara, a podignuta je 1966. godine. Osim stanova, ima i poslovni prostor. Nekada je tu bila prodavnica nameštaja „Lesnina”, koja je imala prizemlje i sprat, pa je tako ovaj poslovni i stambeni kvart u Mesnoj zajednici „Dositej Obradović” dobio prepoznatljivo ime, a zgrada je pripala Ulici Koče Kolarova. Sam lokal u kome je bila „Lesnina” (slogan „Podvučeno žutom”), posle njenog zatvaranja osamdesetih godina, imao je druge stanare, jedno vreme i salon nameštaja drugog proizvođača, a sada je tu jedna od kineskih robnih kuća.
Kvart će nastaviti svoj život u novom ruhu, bez starog drvoreda koji je bio kao suncobran kada leti upeče. Ali, ostaje nam da verujemo da će novi, koji se još sadi, kada za to dođe vreme, raširiti svoje grane…
