Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Jedan od osnovnih ciljeva privrednog razvoja je poboljšanje uslova za život stanovništva. Njegov kvalitet u jednoj zemlji, osim ekonomskih (nivo dohotka i potrošnje), u značajnoj meri određuju i drugi faktori, poput onih iz socijalne i ekološke sfere. U novije vreme posebno se obraća pažnja na sofisticiranije koncepte kao što su ranjivost ljudi na različite rizike i mogućnost da se utiče na odluke koje su bitne za pojedinca.
Organizacija „Freedom House” godinama unazad objavljuje izveštaj pod nazivom „Sloboda u svetu” (Freedom in the World) u kojem se analizira stanje u 195 zemalja i 13 teritorija (nesuverene države, poput Kosova*). Prilikom procene sagledavaju se politička prava i građanske slobode. Prati se ukupno 25 indikatora, od čega su 10 u segmentu političkih prava, a 15 u oblasti građanskih sloboda. Pitanja o političkim pravima su grupisana u tri potkategorije: izborni proces (3 pitanja/pokazatelja), politički pluralizam i participacija (4) i funkcionisanje vlade (3). Ona u vezi sa građanskim slobodama su grupisana u četiri potkategorije: sloboda izražavanja i uverenja (4 pitanja/pokazatelja), prava koja imaju udruženja i organizacije (3), vladavina prava (4) i autonomija pojedinca i individualna prava (4).
Za svaki od 25 indikatora država može da dobije ocenu od 0 (najmanji stepen) do 4 boda (najveći stepen slobode). Stoga, ukupan broj bodova se teorijski kreće u rasponu od 0 (nema sloboda) do 100. Pri tome, maksimalan broj koji se može dodeliti za politička prava je 40 (ocena 4 za svako od 10 pitanja), dok je za građanske slobode to 60 bodova (ocena 4 za svako od 15 pitanja).
Prema podacima za 2025. godinu, Srbija u domenu političkih prava ostvaruje 18 poena (od maksimalnih 40). To, prema metodologiji, znači da se problemi očituju u domenu političke korupcije, ograničenja u funkcionisanju partija i opozicionih grupa, kao i manjkavim izbornim procesima. Kada je reč o građanskim slobodama, Srbija beleži 38 bodova (od maksimalnih 60). U ovom segmentu se, po pravilu, nalaze države sa slabijim građanskim slobodama usled ograničenja u domenu nezavisnosti medija, aktivnosti sindikalnih organizacija, kao i diskriminacija manjinskih grupa i žena. Proizilazi da naša zemlja ima ukupan skor 56 (18+38) od maksimalnih 100 poena, te se svrstava u red delimično slobodnih. U tom statusu Srbija se nalazi još od 2019. godine, dok je u periodu 2013-2018. bila u grupaciji onih koje se tretiraju kao slobodne.
Hronološki posmatrano, pozicija Srbije se kontinuirano pogoršava nakon 2015, kada je zabeležen naš maksimum – 80 od mogućih 100 poena. Tokom decenije koja je usledila (2015-2025) ukupan broj bodova se topio iz godine u godinu, tako da je danas za čitavih 24 manji. Pri tome, u oblasti političkih prava smo izgubili 13 (spali smo sa 31 na 18), a u domenu građanskih/civilnih sloboda 11 poena (pad sa 49 na 38).
U međunarodnom kontekstu Srbija se ne kotira najbolje, imajući u vidu da u 2025. prosečna vrednost za zemlje članice EU iznosi laskoro 91. Pri tom većina zemalja iz bližeg okruženja u boljoj situaciji – Mađarska (65), Severna Makedonija (67), Albanija (68), Crna Gora (69), Bugarska (77), Hrvatska (82), Rumunija (82), Slovenija (96). Lošije performanse na ovom planu ima jedino BiH (52).
