Da, nisam iz Kleka. Iz Kruševca sam. Sa suprugom sam se upoznala u Beogradu, u Studentskom domu „4. april”. Živeli smo u Zrenjaninu, a Klek nam je odgovarao zbog blizine grada, dobre škole, stanovništva. Deca svoje obaveze oko treninga i škole mogu sama da obavljaju. Nisam se pokajala što se Kleka tiče i mnogo mi je bolji izbor nego Zrenjanin – kaže Sonja Radovanović, koja je nedavno, uz podršku Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), započela sopstveni posao.
Sonja je supruga i majka petoro dece, odnedavno i preduzetnica. Po zanimanju je ekonomista za turizam. Višu turističku školu završila je u Beogradu. Trenutno se bavi poslom koji je letos pokrenula – u pitanju je dubinsko pranje. Osim toga, ovu vrednu ženu zanima hrišćanska filozofija kroz praktično, aktivno pravoslavlje i spasavanje duše u današnjem svetu. – Sve ostalo su samo načini opstanka i preživljavanja. Član sam pevnice klečanske crkve, a takođe vodim i mali dečji crkveni hor.
Na pokretanje sopstvenog biznisa odlučila se jer ništa drugo po pitanju zapošljavanja nije imala na vidiku.
– Ranije sam radila u SBB-u, ali kada sam rodila četvrto dete i vratila se na posao posle dve godine, stvari više nisu bile iste ni na poslu, ni kod kuće. Porodična situacija je tražila mnogo od mene, a nismo imali pomoć. Dala sam otkaz i kao da su se otada sva vrata što se posla tiče zatvorila. Kako su deca rasla, rasle su i njihove potrebe – objašnjava Sonja. Dodaje da joj je suprug predložio da se bavi dubinskim pranjem.
– Nisam bila sasvim oduševljena, ali sam prihvatila. To je nešto što je svakoj kući potrebno. Nije posao snova, ali sanjaćemo neke druge stvari, a posao odraditi. Od prijatelja sam čula za konkurs NSZ-a za subvenciju za pokretanje sopstvenog biznisa – priča naša sagovornica.
Ističe da je obuka za samozapošljavanje u NSZ-u bila veoma korisna budući da ranije nije imala kontakta sa privatnim biznisom. Uspešno je napisala i poslovni plan.
– Sve nam je bilo lepo objašnjeno, a važno je bilo jasno odrediti ciljeve. Finansijska analiza je bila malo zahtevnija i valjalo je uskladiti planirane prihode i rashode – navodi Sonja Radovanović.
U sklopu podrške dobila je 250.000 dinara, od čega je deo novca uložila u kupovinu nove mašine i još nekih rezervnih delova.
Sonja priznaje da uopšte nije bilo lako držati se biznis plana u trenutnim okolnostima pandemije, ali da ipak nije razmišljala o tome da odustane dok se ne promene prilike.
– Ovo je dobrim delom sezonski posao, pa sam smanjenje posla i inače očekivala u periodu kada su krenule mere zabrane okupljanja i skraćenja radnog vremena. Zahvaljujući subvenciji NSZ, sada ne razmišljam o troškovima, a videćemo kako će biti sledeće godine – navodi naša sagovornica. Dodaje da ne brine unapred o budućnosti posla.
– Sada očekujem održavanje na minimumu, a od februara povećanje obima posla. Ne plaši me ništa. Šta može da se promeni, menjamo, šta ne može, prihvatimo kao takvo. U mesecima kada je posla bilo, bilo je i uplata, tako da je na računu ostalo novca za porez, PIO i zdravstveno osiguranje – kaže Sonja.
Svima koji razmišljaju da se upuste u privatni biznis, savetuje da, ako imaju dobru ideju, ne treba da odustaju od planova.
– Preporučujem svima da se oprobaju u onome što žele. Ako ne uspeju, makar neće žaliti što nisu probali. Samo da rizik bude u proporciji sa materijalnim mogućnostima, ukoliko ne uspe kako je planirano.
DECA NAJVEĆA PODRŠKA
– Suprugu Bojanu i meni deca su najveća podrška jer često preuzmu kućne obaveze, a neretko kada suprug ne može, sin ide sa mnom kao pomoć. Suprug radi u „Telekomu” kao inženjer telekomunikacija. Sve radimo zajedno. Oko dece smo uvek sami vodili računa. U stvari nismo bili baš sami, sve je bilo uz Božju pomoć, samo nismo imali babe i dede – priča Sonja Radovanović.
