Doktorka K. je pre dve, tri godine napustila Službu hitne medicinske pomoći u Zrenjaninu, kQako bi sreću okušala u Nemačkoj. Na taj korak se nije odlučila zbog osobnih hirova! Bila je naterana da napusti državu u kojoj je stekla zvanje lekara na Univerzitetu u Beogradu, sa prosečnom ocenom višom od 9. Nametali su joj specijalizaciju iz oblasti koja je nije interesovala! Cinično su joj saopštavali da određene specijalizacije nisu za nju, jer nije doktorsko dete.
Priča se da se dr S. trajno odjavljuje iz ovdašnje kardiologije. Život je posvetila medicini, ali više nije mogla da izdrži. Nije bio problem u napornom radu… Odlučila je da prihvati ponudu privatnog kliničkog centra u Beogradu. Vredno pomena je da su, proteklih godina, isto odeljenje takođe napustili dr S. i dr M.
Ni situacija u prosveti nije bolja! Najbolji kadrovi napuštaju obrazovni sistem. Svesni su da entuzijazmom ne mogu da hrane vlastite porodice. Razočarani su, neretko i poniženi. Kako i ne bi kada u nekim školama profesori opšte-tehničkog predaju matematiku, fiziku, informatiku i engleski. Čemu onda prirodnomatematički, filološki fakultet…
Navedeni slučajevi nisu izuzeci, već pravilo! Ukazuju na realnost pred kojom zatvaramo oči. Ponašamo se kao oni gosti na „Titaniku“ koji su plesali, dok je brod tonuo, verujući da je sve pod kontrolom.
