Koliko će nas koštati poskupljenje struje?
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Na osnovu prvih izjava nove ministarke može se naslutiti da nas očekuje poskupljenje električne energije. Opšte je poznata činjenica da je struja u našoj zemlji decenijama unazad jeftinija nego u drugim evropskim zemljama. Posledični manjak ostvarenih prihoda je u velikoj meri doprineo da investiciona aktivnost u elektro-energetskom sektoru u kontinuitetu bude ispod neophodnog minimuma. Zbog nepostojanja akumulacije izostala je izgradnja novih i modernizacija postojećih proizvodnih kapaciteta, pa smo dospeli u situaciju da moramo da uvozimo struju.
Tokom prvih devet meseci (januar-septembar) 2022. godine javno preduzeće EPS je uspelo da podmiri tek oko 85% potreba za električnom energijom, dok je preostalih 15% nabavljeno „spolja” – na berzi, od trgovaca na tržištu, kao i od onih proizvođača koji je generišu iz obnovljivih izvora. Dodatna nevolja je što se nužnost za uvozom „poklopila” sa poremećajima na svetskom tržištu i rekordno visokim cenama energenata. U toku 2022. godine struja se nabavljala po prosečnoj ceni od 254,36 evra po 1MWh, dok je u septembru EPS kupovao električnu energiju za 391,35 evra, a prodavao po prosečnoj ceni od 78,25 evra po 1MWh.
Usled ovakve situacije „Elektroprivreda Srbije” je u toku prvih devet meseci ove godine osvarila neto gubitak (nakon oporezivanja) u iznosu od oko 670 miliona evra. Istovremeno, Vlada je predložila rebalans republičkog budžeta, kojim je predviđeno povećanje deficita (sa 3% na 3,9% BDP-a), što je dobrim delom rezultat potrebe da se pokrije pomenuti negativan finansijski rezultat.
Kada EPS prodaje struju građanima i privredi po nižim, a proizvodi je ili kupuje po višim cenama, on ostvaruje gubitak. Njega „na papiru” pokriva država, a zapravo ga finansiraju svi građani, jer se sve to plaća iz budžeta. Dodatno zaduživanje države, odnosno servisiranje javnog duga, pada na teret poreskih obveznika.
Električna energija se koristi u svim proizvodnim procesima. Otuda, najavljeno poskupljenje za privredne subjekte će izazvati rast troškova njihovog poslovanja što će se preliti na cene niza finalnih proizvoda i usluga koje građani kupuju. Ukoliko proizvođači budu prilagođavali (povećavali) prodajne cene svojih proizvoda to će direktno umanjivati kupovnu moć stanovništva. Ako se, pak, porast troškova proizvodnje ne može preneti na kupce, to će indirektno uticati na opadanje platežne sposobnosti stanovništva, jer će preduzeća biti prinuđena da smanjuju plate svojim radnicima ili da otpuštaju višak zaposlenih usled smanjivanja obima poslovanja.
Eventualno povećanje cene struje za sektor domaćinstva će predstavljati dodatni direktni udar na kućne budžete. Tražnja za energijom je cenovno neelastična na kratak rok, a to znači da ljudi ne mogu odjednom i naglo da smanje količinu koju troše uprkos rastu cene. Uređaji koji se koriste, načini grejanja, te odlaska/dolaska na posao opredeljuju nivo tražnje za energetskim proizvodima (struja, gas, gorivo). Korišćenje energije spada u kategoriju osnovnih potreba kojih se potrošači ne mogu u potpunosti odreći. Ovo bi posebno pogodilo porodice sa nižim prihodima koje relativno veliki deo primanja izdvajaju za energiju, te su najosetljivije na promenu cene struje.
