Koliko je do sada koštala korona?
Piše: dr Dejan Molnar
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Od početka pandemije do 17. marta 2021. godine na globalnom nivou je, različitim fiskalnim merama, u sistem „upumpano” više od 16.000 milijardi dolara. U pitanju je budžetska podrška (na nivou sveta) koja je za oko 280 puta veća od bruto domaćeg proizvoda Srbije iz 2020. godine! Od toga, oko 10.000 milijardi dolara otpada na direktne izdatke iz budžeta (dodatni rashodi ili smanjeni poreski prihodi), dok se 6.000 milijardi odnosi na indirektne izdatke (tzv. podrška za likvidnost – razne garantne šeme, krediti i sl.).
Ovako izdašna fiskalna stimulacija bez presedana i daleko iznad dosadašnjih normi obezbedila je funkcionisanje zdravstvenih sistema i „preživljavanje” velikog broja preduzeća i domaćinstava širom sveta tokom prethodnih 12 meseci. Isključivo zbog toga je izbegnuto drastičnije smanjenje ekonomske aktivnosti, kao i masovnije otpuštanje radnika.
Ukupni (direktni i indirektni) fiskalni izdaci za borbu protiv korona virusa su se razlikovali po zemljama i zavisili su uglavnom od nivoa ekonomske razvijenosti i težine epidemijske situacije. Ti rashodi su, u dolarima po stanovniku, iznosili: u Srbiji 540, Albaniji 192, BiH 174, Bugarskoj 825, Crnoj Gori 190, Severnoj Makedoniji 422, Mađarskoj 208, Rumuniji 840, Hrvatskoj 1.164, Austriji 6.874, Sloveniji 3.662, Švajcarskoj 11.872, Velikoj Britaniji 13.098, Nemačkoj 17.783, Francuskoj 9.020, Italiji 13.738, SAD 17.800… Može se zaključiti da je ekonomska snaga zemlje opredelila visinu fiskalne podrške, ali i to da su troškovi za borbu protiv korone bili izuzetno visoki.
Od ukupne direktne budžetske podrške na nivou sveta (10.000 milijardi dolara), oko 13,5% (odnosno oko 1.350 milijardi dolara) se odnosilo na izdatke namenjene zdravstvenom sektoru. Stanje zdravstvenog sistema pre izbijanja pandemije, ali i broj obolelih od kovida 19 uslovili su nužnost dodatne budžetske potrošnje za zdravstveni sektor. Tako je tokom prvih godinu dana pandemije za medicinske svrhe direktno iz budžeta, kroz kovid 19 pakete mera, potrošeno (u dolarima po stanovniku): u Srbiji 103, Albaniji 46, BiH 39, Hrvatskoj 42, Bugarskoj 130, Mađarskoj 43, Rumuniji 132, Sloveniji 228, Crnoj Gori 46, Severnoj Makedoniji 10, Austriji 324, Švajcarskoj 558, Velikoj Britaniji 3.045, Nemačkoj 550, Francuskoj 320, Italiji 190, SAD 2.105 dolara po stanovniku.
Situacija u pogledu daljeg toka pandemije je i dalje prilično neizvesna, te je očekivano da će državna pomoć i u narednom periodu biti neophodna. U takvim uslovima buduća fiskalna politika će morati da se prilagođava specifičnim okolnostima za svaku zemlju, kako bi se izbeglo prekomerno zaduživanje. Srbija je do sada potrošila oko 4 milijarde dolara za odbranu od korone. Od toga 3 milijarde dolara za direktnu podršku iz budžeta (2,3 milijarde je bilo namenjeno za privredu, a oko 0,7 milijardi dolara za zdravstveni sektor) i blizu jedna milijarda dolara za indirektnu podršku (garancije, kredite i sl.).
Realniju ekonomsku sliku ćemo imati kada se „isključi” ovaj veštački i obiman dotok sredstava. Izvesno je da naša zemlja nema mogućnosti da i u narednom periodu troši ovoliko novca, te se ukoliko pandemija potraje mogu očekivati ozbiljnije ekonomske poteškoće.
