Koliko je izgubljeno za dve godine?
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Jedino izvesno u vezi sa dosadašnjim tokom pandemije je – nepredvidivost. Nepoznanice, nesigurnost i neizvesnost kod ljudi izazivaju strah i paniku, a to ima izuzetno velik (čak i presudan) uticaj na njihovo ponašanje, ekonomske odluke i rezultate. Izgledi za ekonomski oporavak na globalnom planu su početkom 2022. godine lošiji nego što se smatralo pre 3-4 meseca.
Trenutna predviđanja su da će rast globalnog BDP-a ove godine iznositi 4,4%, što je za 0,5 procentnih poena niža procena nego ona iz oktobra prošle godine (4,9%). Prema podacima dostupnim u najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda „World Economic Outlook”, 55% ljudi je primilo bar jednu dozu vakcine protiv kovida 19. Da li je to ohrabrujući, poražavajući ili realan podatak posebna je tema, ali je činjenica da čak 45% svetske populacije nije primilo ni jednu dozu. Prema zvaničnim podacima, tokom poslednjih pet meseci prosečan broj preminulih od korone na dnevnom nivou iznosi oko 7.000.
Rast cena energenata i poremećaji u procesu snabdevanja uzrokuju ubrzanje inflacije iznad očekivanja. Godišnja stopa inflacije je u decembru 2021. godine (u poređenju sa istom mesecom 2020) iznosila čak 7,5% u SAD, u EU 5,3% (od 2,6% na Malti, preko 5,7% u Nemačkoj, do 12% u Estoniji), dok je u Srbiji dostigla nivo od 7,9%.
Veoma je teško dati čak i okviran odgovor na pitanje koliko se izgubilo usled pandemije. Osim ekonomskih posledica, prisutni su negativni efekti i u drugim društvenim sferama (sociološke, psihološke posledice itd.), koji će sa odloženim efektom imati refleksije i na buduće ekonomske performanse i ishode.
Sa ciljem da se pruži uvid u to koliko iznose direktni ekonomski gubici, sproveli smo sledeću analizu. Vrednost BDP-a iz 2019. godine (pre izbijanja pandemije) je uzeta kao polazna osnova. Potom je pomoću projektovanih stopa rasta BDP-a, koje je uradio i objavio MMF januara 2020. godine (takođe pre pandemije), izračunato koliko bi iznosio BDP na kraju 2021. godine da nije izbila pandemije. U narednom koraku se na bazi stopa rasta BDP-a koje su zaista i zabeležene u 2020. i 2021. izračunalo koliko je stvarno iznosio BDP na kraju 2021. godine. Razlika između planiranog (pre pandemije) i ostvarenog (u uslovima pandemije) bi mogla da predstavlja dobru aproksimaciju izgubljenog dohotka.
Ovako izračunat gubitak na nivou celog sveta u periodu 2020-2021. godina iznosio je ukupno čak 3.545 milijardi dolara. Da bi bilo slikovitije – ovaj „propušteni” globalni BDP jednak je iznosu od čak 78 BDP-a Srbije iz 2019. godine (45,6 milijardi dolara)! Od toga, ukupan gubitak je tokom poslednje dve godine iznosio (u milijardama dolara): 343 u SAD, 536 u Evro zoni, 185 u V. Britaniji, 163 u Nemačkoj, 127 u Španiji, 116 u Francuskoj, 85 u Italiji, 223 u Kini, 313 u Indiji, 32 u Rusiji…
Pri tome, ovako dramatičan pad BDP-a, globalno i u pojedinačnim državama dogodio se uz primenu različitih fiskalnih mera (stimulansa) kojima je u sistem direktno ili indirektno „upumpano” više od 16.500 milijardi dolara. Teško je i naslutiti razmere ekonomskih posledica koje bi se desile da nije bilo ovako izdašne, bez presedana, budžetske podrške privredi i građanima širom sveta. Koliko će nas sve to na kraju koštati, ostaje da se vidi.