Medicinski radnici, koji su već mesecima na prvoj liniji odbrane od korona virusa, bore se da sačuvaju živote svih nas. Godina za nama pokazala je koliko je poziv lekara neophodan i odgovoran s jedne, olako shvaćen s druge strane, pogotovo što smo veliki broj njih suviše lako pustili da nam odu u inostranstvo kako bi radili posao za koji su se u Srbiji školovali.
VELIKO INTERESOVANjE ZA MEDICINSKU ŠKOLU
Koliko su zdravstveni radnici deficitarni, da li ima nezaposlenih, da li se mladi i u kojoj meri opredeljuju za zvanje medicinara, da li je korona pokazala pravo stanje u zdravstvu, neka su od pitanja na koja smo pokušali da nađemo odgovore.
Prema rečima Sanje Kukolj, direktorke Medicinske škole, zainteresovanost za ovu struku ne jenjava. Kako navodi, prijavljuje se i više učenika nego što konkursom za upis u prvi razred bude odobreno.
– Nakon upisa, odbijemo po 20-30 molbi roditelja koji su želeli da upišu decu na neki od naših atraktivnih smerova. Najveće interesovanje vlada za smer medicinska sestra-tehničar, a zatim slede farmaceutski tehničar i kozmetički tehničar, u zavisnosti od toga koji smer te godine upisujemo – ističe direktorka Medicinske škole.
Prema njenim rečima, u školi uspešno radi Tim za karijerno vođenje i savetovanje, koji na kraju školske godine prati da li su se učenici koji su završili Medicinsku školu odmah zaposlili u struci ili su se odlučili za nastavak školovanja.
– Najveći broj naših učenika nastavlja školovanje na srodnim fakultetima, ali nije redak slučaj da nastave školovanje na studijama psihologije, pedagogije, tehničkih nauka, pravnom ili na nekom od prirodno-matematičkih fakulteta. Ono na šta smo posebno ponosni su zavidni rezultati naših učenika na prijemnom ispitu. Mnogi od njih upisuju studije na budžetu, kao visoko plasirani – ističe naša sagovornica i dodaje da učenici koji se odluče da nakon završene škole rade, najpre stažiraju, polažu stručni ispit, a zatim traže posao.
– Zbog zabrane zapošljavanja koja je bila na snazi prethodnih godina, nisu lako dolazili do posla. Često su volontirali ili se odlučivali za prekvalifikaciju. Trenutna epidemijska situacija je i njima otvorila vrata, kao deficitarnom kadru, pa sada lakše dolaze do posla, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru – ukazuje Sanja Kukolj.
POTRAŽNЈA ZA STRUKOM
Da i pored opšte društvene situacije postoji i određeni broj medicinara koji traže posao, govore podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).
Između ostalih, u januaru su oglasi za posao objavljivani na sajtu Ministarstva zdravlja i NSZ, a među onima koje su tražile medicinske radnike bile su i zdravstvene ustanove iz srednjeg Banata. Najčešće su se tražile zamene, sa punim radnim vremenom, na određeno vreme, uglavnom lekara i medicinskih sestara – tehničara.
I tokom 2020. godine potražnja za zdravstvenim radnicima – bila je veća nego prethodnih godina. O tome svedoče i podaci iz filijale za zapošljavanje u Zrenjaninu.
– Tokom perioda vanrednog stanja, poslodavci su se obraćali za posredovanje za zapošljavanje raznih struka, a pre svega, za profile u vezi sa lečenjem, negom: medicinske tehničare, negovateljice, lekare, higijeničarke – ona zanimanja koja su, u situaciji epidemije, imala povećan obim posla – kaže Aleksandra Štrbac, savetnica za razvoj karijere u NSZ.
– Po okončanju vanrednog stanja, takođe su bile tražene medicinske sestre i tehničari, lekari, negovateljice (za rad u domovima za stara lica). Po opštinama – u zdravstvenim ustanovama u Sečnju i Novoj Crnji bio je potreban lekar (doktor medicine), te je realizovano međuregionalno posredovanje – navodi Štrbac.
Na evidenciji Filijale za zapošljavanje Zrenjanin, na kraju prošle godine u okrugu je bilo osam lekara (doktor medicine) i jedan specijalista opšte medicine.
Nezaposlenih medicinskih tehničara u istom vremenskom periodu bilo je 96. Od toga, na teritoriji Grada Zrenjanina na evidenciji je bilo šest lekara i 54 medicinska tehničara.
Zdravstvene ustanove koje su tražile zdravstvene radnike – lekare i tehničare su: Opšta bolnica „Đorđe Joanović” u Zrenjaninu, Bolnica „Sveti Jovan” u Zrenjaninu, Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine i Kovid-bolnica u Batajnici.
LEKARI U VOJVODINI NAJOPTEREĆENIJI
Srednjobanatski okrug ima 439 stanovnika na jednog lekara, što je blizu proseka u Vojvodini (445), pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Gledajući ovaj pokazatelj, Vojvodina je region sa najvećom opterećenošću lekara u zemlji, a najbolje po tom pitanju stoji Beogradski region (285 stanovnika na jednog lekara).
I pored toga što je medicinska struka trenutno jedna od najodgovornijih i najuposlenijih, mladi ljudi se ne boje ovog posla i rado se obučavaju da pomažu drugima.
Kako je istakao Nikola Stojanović, učenik četvrtog razreda Medicinske škole, smer medicinska sestra-tehničar, od osnovne škole je znao da želi da se bavi medicinom.
– Čuo sam sve najbolje o Medicinskoj školi u našem gradu i zato sam doneo odluku da je upišem. Nisam nijednog trenutka zažalio. Nastavnici su odlični predavači koji se trude da približe i objasne gradivo. Škola je opremljena savremenom opremom, sve učionice imaju bežični internet, kabinete u kojima su pametne table. Rad u nastavnoj bazi je neprocenjivo iskustvo za mene. Planiram da upišem Medicinski fakultet, a u tome će mi pomoći motivacija i dobro znanje koje ova škola pruža – navodi Nikola.
Sa njegovim stavom se složila i Nikolina drugarica iz razreda, Anđela Jovanov.
– Kao maturant mogu reći da mi je ova škola pružila neophodna znanja i veštine koje su potrebne za obavljanje ovog posla. Da opet upisujem srednju školu, Medicinska bi bila moj izbor. Moj plan za budućnost je upisivanje defektologije. Ako ne bude išlo po planu, opredeliću se za stažiranje i posao medicinske sestre – zaključuje Anđela.
STATISTIKA NE IDE NA RUKU
U Zrenjaninu radi ukupno 330 lekara – 60 opšte prakse, 225 specijalista i 45 lekara koji su na specijalizaciji, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2019. godine. Pored toga, Grad ima i 25 stomatologa i 11 farmaceuta.
Okruzi u Pokrajini koji imaju manje stanovnika po lekaru od srednjeg Banata (439) jesu: Južna Bačka (326) i Severni Banat (401). Što se tiče našeg okruga, lekari su najmanje opterećeni u Zrenjaninu (351 stanovnik na jednog lekara), dok lošije stoje Žitište (829), Nova Crnja (832), Novi Bečej (894) i Sečanj (970), pokazuju podaci RZS.
BIVŠI ĐACI OPRAVDALI POVERENЈE
Među đacima koji su završili Medicinsku školu i trenutno se usavršavaju ili već rade u struci su: Tamara Slankamenac (student druge godine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu), Željka Popov (diplomirala medicinsku rehabilitaciju na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, završila Medicinsku školu 2015), Jovana Šormas (glavna sestra Očnog odeljenja opšte bolnice „Đorđe Joanović”, završila Medicinsku školu 2010) i Jovan Stojanović, doktor medicine (završio Medicinsku školu 2009. godine). Svo četvoro slažu se u tome da je znanje i praksa stečena u Medicinskoj školi u Zrenjaninu odlična baza za naredne korake koje su preduzeli nakon izlaska iz nje.
– Kao bivša učenica Medicinske škole i bivša zaposlena, imam samo reči hvale za celokupan kolektiv. Nastavnici su svojom stručnošću, upornošću i bezuslovnom prenošenju ljubavi prema, složićemo se, nimalo lakoj struci meni kao detetu sa petnaest godina dali primer šta želim biti u životu. Završiti fakultet Zdravstvene nege u Novom Sadu je bilo lako, jer smo mi Zrenjaninci potkovani znanjem. Kao neko ko je radio u ovoj ustanovi znam koliko brige, empatije i truda se ulaže u svakog učenika pojedinačno. Ako mene pitate sutra bih se vratila ponovo da radim u ovoj školi – iskrena je Jovana Šormas.
Jovan Stojanović je jedan od učenika koji se rado seća srednje škole.
– Bio sam deo generacije koja je „zaključala staru školu”, jer se nakon naše mature prešlo u novu. Stara je imala „dušu”, a ostala je žal što bar jedno polugodište nisam bio deo nove škole. Ipak, na kraju se želja ostvarila, pa sam dve prelepe godine proveo u školi, ali kao profesor. Kvalifikovao sam za to radno mesto, jer sam u međuvremenu završio Medicinski fakultet u Novom Sadu, a pre škole sam radio u Gerontološkom centru. Sve je to bilo u periodu dok sam čekao papire da odem „preko bare” – kaže Jovan Stojanović i zaključuje da je Medicinska škola iznedrila mnogo diskretnih heroja i bila je i biće ponos grada Zrenjanina.
