Na teritoriji srednjeg Banata u poslednjih nekoliko godina značajno su povećane površine pod višnjom (350 hektara) i leskom (135). Kako kažu stručnjaci zrenjaninske Poljoprivredne stručne službe (PSS), voćne vrste kod kojih se zasadi redovno podmlađuju i nema velikog variranja u površinama jesu dunja (56 ha), kajsija (90) i šljiva (155). Novina u našem regionu jesu zasadi borovnice gajene u supstratu (25 ha). Jedino uz primenu vrhunske tehnologije i ugovoren plasman plodova prve klase, ovo voće je profitabilno i opravdava visoka ulaganja po jedinici površine.
Sa Majom Martinov, master voćarom, razgovarali smo o tome koliko su i na koje sorte uticali vremenski uslovi, kao i kakav prinos se može očekivati u ovoj sezoni.
Prema njenim rečima, tokom februara i marta bilo je velikih kolebanja temperature. Dnevne su bile i do 16 stepeni, a noćne ispod nule. To je dovelo do veoma ranog kretanja vegetacije kod voćaka.
– Došlo je do izmrzavanja i oštećenja lisnih i cvetnih pupoljaka. Najviše je stradala kajsija koja je bila u punom cvetanju. Oštećenje se, u zavisnosti od lokaliteta, kretalo od 50 do 80 odsto. Jabučasto voće bilo je u manje osetljivoj fazi, moglo je da izdrži temperature i do minus četiri stepena bez obimnijih oštećenja. Zato ukupan prinos neće biti značajnije ugrožen – objasnila je naša sagovornica.
AGROTEHNIČKE MERE SU VAŽNE
Prema rečima Maje Martinov, na teritoriji Srednjobanatskog okruga u ovom momentu većina voćnih vrsta se nalazi u osetljivoj fazi precvetavanja i zametanja plodova. Ona dodaje da su primećena oštećenja kod ranih sorti šljive – oko 20 i kod nekih vrsta trešanja – do 30 odsto. Štete od izmrzavanja ogledaju se u umanjenju roda u tekućoj vegetaciji, ali mogu da imaju i dugoročne posledice ako dođe do oštećenja višegodišnjih drvenastih delova biljke. Tada regeneracija traje i više godina – istakla je Maja Martinov.
Ona napominje da sve mere koje su proizvođači primenili prošle vegetacione sezone (pravilna rezidba, đubrenje, navodnjavanje i adekvatna hemijska zaštita) utiču na otpornost biljaka u ovoj godini. Jer, kada su one u boljem stanju, tada su rizici od oštećenja zbog niskih temperatura manja.
– Najčešća direktna zaštita od poznih prolećnih mrazeva je primena zadimljavanja, orošavanja, preventivna upotreba biopreparata. Posledice se tako mogu ublažiti, a temperature na tim površinama mogu se povećati za 2 do 3 stepena – rekla je Martinov.
Ona podseća proizvođače na šta treba da obrate pažnju kod podizanja voćnjaka. Kako kaže, važan je izbor terena i naglašava da treba izbegavati niska područja i kotline, jer se u tim delovima hladan vazduh duže zadržava.
RANE SORTE POSTIŽU NAJBOLJU CENU
– Pravilo je da se osetljive vrste koštičavog voća ne sade u ravnici i na nadmorskim visinama ispod 150 metara. Pre podizanja voćnjaka važno je sprovesti agrohemijsku analizu zemljišta. To može da se uradi u Poljoprivrednoj stručnoj službi gde se dobijaju i preporuke o vrsti i količini đubriva koje treba primenjivati u naredne četiri godine. Podjednako važan je i dobar odabir vrste i sorte. U našem području su se, kao najotpornije, pokazale srednje kasne i kasne sorte. Rane imaju najbolju cenu, ali su u najvećem riziku od mraza. Ako se godinama gubi rod, proizvodnja postaje neprofitabilna – naglasila je naša sagovornica.
Kada je reč o prinosima u voćarstvu, 2021. godina je bila prosečna. Stručnjaci su saglasni da su i prethodne dve bile nepovoljne, naročito za proizvođače kajsije budući da su pozni prolećni mrazevi uništili više od 90 posto roda. Maja Martinov kaže da je, uprkos takvoj situaciji, bio dobar rod šljive (oko 20 tona po hektaru) koja je sa cenom i do 70 dinara po kilogramu lane bila jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta.
– Nezadovoljstvo proizvođača jabuka bilo je potpuno opravdano. Rod je bio dobar, ali niska cena i visoki troškovi repromaterijala i skladištenja jedva da su pokrili ulaganja. O nedostatku radne snage suvišno je govoriti jer je taj problem iz godine u godinu sve veći. U ovoj vegetacionoj godini nadamo se boljim vremenskim prilikama kako bi se potencijalni rodni pupoljci bolje očuvali i dali kvalitetne plodove – poručila je Maja Martinov.
Miroslava Malbaški
OD ZASADA DO BERBE
Sve više domaćinstava u ovom delu Banata odlučuje se da uzgaja višnje. Međutim, da bi zasad dao rod, a potom i zaradu, potrebno je dosta vremena. Nandor Vereš, direktor Zemljoradničke zadruge „Agrosoj” iz Neuzine, 2017. zasadio je višnje na parceli od 16 hektara. Kako nam je rekao, radi se o mađarskim konzumnim sortama. Prema njegovim rečima, višnjama je potrebno oko četiri godine dok donesu prinos. Vereš očekuje da će ove godine imati berbu, ali prinos zavisi od brojnih faktora.
