KOLIKO VREMENSKI USLOVI UTIČU NA VOĆARSKU PROIZVODNJU

Najviše je stradala kajsija

Na teritoriji srednjeg Banata u poslednjih nekoliko godina značajno su povećane površine pod višnjom (350 hektara) i leskom (135). Kako kažu stručnjaci zrenjaninske Poljoprivredne stručne službe (PSS), voćne vrste kod kojih se zasadi redovno podmlađuju i nema velikog variranja u površinama jesu dunja (56 ha), kajsija (90) i šljiva (155). Novina u našem regionu jesu zasadi borovnice gajene u supstratu (25 ha). Jedino uz primenu vrhunske tehnologije i ugovoren plasman plodova prve klase, ovo voće je profitabilno i opravdava visoka ulaganja po jedinici površine.
Sa Majom Martinov, master voćarom, razgovarali smo o tome koliko su i na koje sorte uticali vremenski uslovi, kao i kakav prinos se može očekivati u ovoj sezoni.
Prema njenim rečima, tokom februara i marta bilo je velikih kolebanja temperature. Dnevne su bile i do 16 stepeni, a noćne ispod nule. To je dovelo do veoma ranog kretanja vegetacije kod voćaka.
– Došlo je do izmrzavanja i oštećenja lisnih i cvetnih pupoljaka. Najviše je stradala kajsija koja je bila u punom cvetanju. Oštećenje se, u zavisnosti od lokaliteta, kretalo od 50 do 80 odsto. Jabučasto voće bilo je u manje osetljivoj fazi, moglo je da izdrži temperature i do minus četiri stepena bez obimnijih oštećenja. Zato ukupan prinos neće biti značajnije ugrožen – objasnila je naša sagovornica.

Miroslava Malbaški
Opširnije u štampanom izdanju