Novogodišnji praznici su idealna prilika da se promišlja o tome šta bi bilo, kad bi bilo. Mnogi roditelji, umesto za sebe, želje upućuju Deda Mrazu za svoju decu. Čak i u svetu mašte, otac i majka stavljaju život naslednika ispred vlastitog. Ipak, pokolenja (iz pukih sebičnih razloga) navedenu žrtvu (ne)retko neće spoznati.
Pokušali smo da istražimo šta roditelji zapravo žele svojim najmilijima. U nekim prohujalim vremenima, sve je bilo jasno. Svako bi bio ponosan na svoje čeljade, ukoliko bi časno i pošteno sticalo dinar. Nije bilo bitno da li je poljoprivrednik ili pak lekar.
Međutim, danas više nije tako. Kako se nezvanično može čuti, mnogi roditelji bi voleli da im dete bude hohštapler?! U obrazloženju vlastitih stremljenja se navodi posrnuće celokupnog društva. Po modelu „kud svi Turci…“, svoja pokolenja bi usmerili ka dvoličnosti, oholosti i sebičluku. Ne treba osuđivati roditelje! Ne greše oni mnogo. Živimo u svetu u kome neko može da umre nasred ulice, a danima da ne bude primećen.
Šta bi trebalo učiniti, a ipak ne posrnuti? Možda bi bilo dobro za početak prati ruke, potom i zube. Poželjno je smanjiti i broj laži… Naposletku, deca će biti dobri ljudi, a ne hohštapleri…
