Kome (ne)smeta Petrovgrad?
Piše: Dalibor Bubnjević
„Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju ili šire obaveštenja i ideje“ (Ustav Republike Srbije, član 46).
Prethodnih nedelja smo svedoci objava na bilbordima u okviru kojih se upućuje poruka „Dobro došli u Petrovgrad“. Tekst je propraćen fotografijom centra grada u kojoj dominira spomenik kralju Petru Prvom. Dakle, oglašivači ni na jedan način nisu pozvali na rušenje ustavnog poretka, niti su diskriminisali sunarodnike po nacionalnoj, verskoj ili bilo kojoj drugoj pripadnosti.
Kakve su bile reakcije na navedenu kampanju? Najpre su pojedinci analizirali da li su članovi Udruženja „Petrovgrad“ bili članovi Saveza komunista. Pri tom, nisu saopštili da li su oni sami bili deo te ideološke formacije ili su, pak, pripadali još militantnijem krilu. Zatim su pojedine političke partije komentarisale bogatstvo članova navedenog Udruženja, nazivajući ih „tajkunima“ i drugim pogrdnim imenima.
Nejasno je šta su članovi Udruženja „Petrovgrad“ strašno uradili, pa su zaslužili takvu odmazdu nekadašnjih partijskih sekretara i njihovih sledbenika. LJudi imaju stav o određenim događajima u prošlosti i tu ideju kanališu na zakonom prihvatljiv način. Slažu se sa predsednikom Republike da građani treba da donesu krajnju odluku (na referendumu) o tome da li naš grad treba da se zove Zrenjanin ili Petrovgrad.
Suma sumarum, stiče se utisak da ljubitelji jednoumlja pokušavaju u demokratskom društvu ponovo da instaliraju oprobane metode iz 1945. godine.