Korona „guši” i preduzeća?
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Nakon izbijanja pandemije korona virusa, osim stanovništva i države, značajno je povećan i nivo zaduženosti sektora preduzeća. Ukupna dugovanja domaćih privrednih subjekata po osnovu kredita se mogu podeliti na dve kategorije. Prva se odnosi na zajmove uzete od banaka koje posluju u Srbiji (nezavisno od toga da li su domaće ili strane), a druga na one dobijene od banaka direktno iz inostranstva (tzv. krediti „preko granice”, odnosno cross-boarder zajmovi). Ukupan dug preduzeća se, dakle, može podeliti na „unutrašnji” i „spoljni”.
Firme u Srbiji su u periodu od februara 2020. do jula 2021. godine od banaka koje posluju u državi uzele dodatnih 1,3 milijardi evra kredita, povećavši tako svoj unutrašnji dug po osnovu bankarskih zajmova sa 10,2 na 11,5 milijardi evra. U pitanju je rast od 13,1%. Ono što zabrinjava jeste činjenica da se čak 90% od ukupnog dodatnog zaduživanja (oko 1,2 mlrd. evra) odnosi na kredite za likvidnost i obrtna sredstva. Oni za likvidnost su povećani sa 4,2 milijarde evra (februar 2020.) na 5,4 milijardi evra (jul 2021.), što predstavlja povećanje od čak 28,7%.
O teškoćama sa kojima se suočavaju domaća pravna lica govori i podatak da udeo zajmova za likvidnost u ukupnim kreditima plasiranih privredi iznosi 47%, što je više od učešća pozajmica uzetih za investicije (44,3%). Rast zaduživanja preduzeća ne mora nužno biti loš pokazatelj, ukoliko se zajmovi koriste za nova ulaganja, što predstavlja osnovu za povećanje poslovne aktivnosti i profita. Međutim, kada se najveći deo pozajmljenih sredstava upotrebljava za tekuću likvidnost, onda to može imati negativnu konotaciju.
Osim dugovanja prema bankama koje posluju u zemlji, naša preduzeća su u toku trajanja pandemije značajno povećala i obaze koje imaju prema bankama u inostranstvu. Ukupan spoljni dug naših privatnih preduzeća povećan je za oko 1,1 milijardu evra u periodu mart 2020. – mart 2021. godina, sa 11,1 na 12,2 milijarde evra.
Na osnovu iznetih podataka sledi da
ukupno zaduženje prema bankama domaćih firmi danas je oko 23,7 milijardi evra
(11,5 mlrd. evra unutrašnji + 12,2 milijardi
evra spoljni dug).
Samo u toku trajanja pandemije, iznos je povećan za oko 2,4 milijarde evra (1,3 mlrd. evra unutrašnji + 1,1 mlrd. evra spoljni).
O tome da je pandemija „ostavila trag” na poslovanje naših privrednih subjekata svedoče i podaci Agencije za privredne registre (APR). Na osnovu njih se može izračunati da je u 2020. u odnosu na 2019. godinu u Srbiji osnovano (novootvoreno) čak 16% manje preduzeća i preduzetničkih radnji. Isto tako, može se doći do podatka da je u toku 2020. i prvih šest meseci 2021. godine ugašeno čak 42.859 privrednih društava i preduzetnika.
Prema informacijama „Info-point”, od početka pandemije u Srbiji je blizu 10.000 pravnih lica i preduzetnika došlo u fazu da im bude blokiran račun. Isto tako, broj dana koji protekne od momenta tržišne realizacije (prodaje) do trenutka naplate prodate robe u 2020. je iznosio 143, u odnosu na 117 dana u 2019. godini. Ovaj produžetak perioda naplate potraživanja od čak 26 dana upravo koincidira sa snažnim rastom kredita za likvidnost.
