Eto, dočekasmo i 2017. Evo nas, dakle, već 17 godina u novom milenijumu! Kad samo pomislim kako je, recimo današnji datum, izgledao nezamislivo futuristički iz perspektive 20. veka, u kome sam (kao i svi moji čitaoci) provela najveći deo svog života… I, šta se u svetu promenilo? Tehnološki, dosta toga, ali suštinski zapravo ne, bar ne na bolje.
Šta mi bi, te se upustih u ovako elegičnu „filozofiju”?! Ništa – osim povišene telesne temperature, kijavice i kašlja. Smena stare i nove godine poklopila se sa sezonom gripa, koji je ove zime, izgleda, masovniji nego što zdravstvene vlasti žele da nam priznaju. Moj komšija, doduše, nije išao kod lekara (ume, kaže, moja Vinka da mi skuva šumadijski čaj i bez lekara, a šta ćeš bolje terapije od naseckanog belog luka sa slaninom!), ali zna, čuo je, da je „cela Evropa u gripoznom stanju”. – Ne smeju doktori to da priznaju da se ne bi sejala panika, ali grip je oborio s nogu 50-60-70-80 odsto naroda (procenat varira od trenutne inspiracije pripovedača) ne samo u Srbiji, nego i u Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj. Pomlatio, skroz! Samo, srećom da nije onaj ptičiji, nego ovaj običan, domaći, trese te dva-tri dana, pa gotovo. Ali moraš da se odmaraš i čuvaš da ti se ne vrati, gadan je i opasan ako se vrati! – ubeđen je moj komšija.
Zaista, gužve su i u apotekama, i u zdravstvenim ordinacijama, čujem da su ljudi otkazivali novogodišnji zakup nekih igraonica, jer su posebno deca pogođena „bolestima sličnim gripu”, kako se to obično definiše. Jer, u Zrenjaninu još nije proglašena epidemija, i u skladu s tim – gripa nema. Sve nade uperene su ka (pravoslavnom) Božiću, jer su za Božić najavljena tri ledena dana: ako trodnevni duboki minus ne preseče ovaj grip koga nema, ne znam šta će. Sibir, bato! A ne trice, i kučine, i kriskindle. Tako kaže moj komšija Bane.
