Kvalifikacije
Piše: Ljiljana Bailović
U toku je upisni rok, kako za buduće srednjoškolce, tako i za mlade ljude koji žele da stupe u akademsku zajednicu. Završava se, dakle, najstresniji period u školskom ciklusu, završni i prijemni ispiti – ne znaš ko je pod većim opterećenjem, da li deca, ili roditelji – pa i šira familija. Em moraju da biraju svoju budućnost, em moraju da se kvalifikuju za taj izbor! U stvari, do kraja školovanja deca neće biti u delikatnijem periodu, nego sad, kad se opredeljuju za zanimanje i spremu (bilo srednjoškolsku, bilo fakultetsku). Naravno da će ih testirati i ocenjivati i u buduće, ali ne sa ovakvim posledicama…
Doduše (i srećom), deca svakako ne doživljavaju ove junske kvalifikacije tako dramatično kao što ja sad opisujem. Ne daju im njihove (male) godine da sve to preozbiljno shvate i predoče sebi posledice napravljenog izbora i (ne)ostvarenog rezultata. Zato su roditelji, čini mi se, pod većim pritiskom. Mada, veoma je čest slučaj da je, zapravo, roditeljska nerazumna ambicija izvor najvećeg pritiska na dete…
No, kad prođe vreme i izbroje se godine, pokazaće se da su sve te junske strepnje i sekiracije nepotrebne i izlišne. Familijarna poznanstva, veze i novac – obično su mnogo presudniji za budućnost deteta od izbora škole, zar ne? Ali i inače – život je dovoljno nepredvidiv, e da bi ga jedan prijemni ispit (uspešan ili neuspešan) mogao presudno determinisati, ne biva to…
S druge strane, društvena istraživanja, nažalost, potvrđuju da je Srbija zemlja slabe do umerene socijalne pokretljivosti – pokazalo se da najbolje obrazovne i profesionalne šanse imaju deca iz Beograda, potekla od više ili visoko obrazovanih roditelja, koji su obavljali poslove rukovodilaca, stručnjaka ili službenika, navodi ekonomista Goran Nikolić zaključak istraživača…
A nije svejedno ni kakvo ste ime dali detetu: ljudi čija su imena česta i lako se izgovaraju, imaju uspešniju karijeru od drugih, tvrde znalci svega i svačega, tzv. životni treneri. Pazite – ime birate za dete, ne za sebe…