Kvalitetne institucije „otključavaju” razvojne potencijale privrede
Piše: dr Dejan Molnar,
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Rezultati na planu privrednog rasta često se vrednuju jedino na bazi ostvarenih stopa rasta BDP-a. Kao uspešni se ocenjuju pojedini periodi samo zato što je u njima postignuta visoka stopa rasta (kvantitet), dok se iz vida često gubi drugi važan aspekt ekonomskog rasta – njegov kvalitet.
Kvalitet privrednog rasta je višedimenzionalan pojam koji obuhvata ekonomske, socijalne i ekološke aspekte povećanja proizvodnje. Različiti autori ga različito tumače. Za neke je u pitanju rast koji je postojan (održiv) i otporan na tzv. eksterne šokove i rizike. Drugi kvalitetnim smatraju onaj rast koji je praćen investicijama, pre svega u ljudski kapital, uz odgovarajuću brigu za siromašne, ugrožene i ranjive grupe u društvu. Treći smatraju da se ekonomski rast ne može smatrati kvalitetnim ukoliko ne postoji odgovoran odnos prema prirodnom okruženju, resursima i sl. Osnovna karakteristika kvalitetnog rasta jeste da traje, da je postojan i samopodržavajuć, dok se nekvalitetnim rastom smatra onaj koji se ostvaruje „na račun” rasta u budućnosti, odnosno onaj koji „zaključava” razvojne potencijale privrede u narednom periodu.
U tom smislu je važno, veoma, da se uoči međuzavisnost između kvaliteta institucija i kvaliteta ekonomskog rasta. Kada se sagledava uloga institucija u ostvarivanju kvalitetnog ekonomskog rasta, važno je apostrofirati njihovu podelu na „inkluzivne” i „ekstraktivne”. Inkluzivne institucije funkcionišu tako što se prava i zaštita koje pružaju odnose na sve članove društva, nezavisno od njihovog položaja, statusa, porekla i sl. Drugim rečima, inkluzivne institucije „ne prepoznaju ličnosti”, već kreiraju ravnopravne uslove za sve pojedince. Suprotno, ektraktivne institucije su kreirane tako da oni koji pripadaju vladajućim elitama (i po tom osnovu učestvuju u dizajniranju institucija) ekstrahuju, odnosno izvlače (oduzimaju) resurse od ostalih članova društva (mase; naroda). Privredni rast koji se temelji na funkcionisanju ekstraktivnih institucija nije kvalitetan, niti trajan, tj. nije održiv na duži rok. Slabe i/ili nepravedne institucije, tj. one koje „prepoznaju ličnosti” (pravila ne važe jednako za sve) jesu glavni uzrok prisustva nepoverenja i neizvesnosti, što ekonomske i druge aktere podstiče na to da „grabe” umesto da „stvaraju”, a takvo ponašanje samo dodatno potkopava budući rast.
Jedan od najvećih naučnih autoriteta današnjice u oblasti ekonomskog rasta i razvoja, harvardski profesor Dani Rodrik, ističe da su ekonomisti skloni tome da preveliki značaj pridaju relativnim cenama, dok zanemaruju važnost jasno definisanog sistema svojinskih prava, regulatornog okvira i aparata koji sprečava prevarno ponašanje i moralni hazard, kao i kohezije i harmonije u društvu koja se zasniva na poverenju i međusobnoj saradnji. Visoke stope privrednog rasta ili bilo koji kvantitativno merljivi ekonomski rezultati, ukoliko se ostvaruju na račun smanjenja poverenja i urušavanja institucija, najverovatnije su samo uvertira u neki novi period ekonomskog nazadovanja, krize i nestabilnosti.
