Piše: Milena Bečejac
Prolazila sam jednom prilikom gradom, i videla kafić „Lavli džavli”. To me je neodoljivo podsetilo na kultnu englesku seriju „Mućke”, kako je kod nas prevedena. Naravno, i na neodoljivog Del Boja i poštapalice iz slenga kojima se služio u brojnim situacijama kako bi iskazao svoje zadovoljstvo. Sve će biti Lovelly Jubbly, ubeđivao nas je godinama.
Znači. Brilijantno, odlično, veliko, tako mu to dođe kada čujete neku dobru vest ili imate sreće. „Ah, lovelly jubbly”.
Ima se. Može se. Blagostanje. Divota jedna.
Pred izbornu tišinu, išli su po kućama aktivisti stranaka i skupljali sigurne glasove, slali vam sms poruke, pozivali iz raznih agencija da vas pitaju ovo i ono, između ostalog i to za koga ćete glasati… Bilo je raznih poruka i parola, ali su se nekako najviše slušali „Beogradski sindikat” i „Sistem te laže”, a svima su ulepšali dane Beli Preletačević (Luka Maksimović) i njegovi iz „Sarmu nisi probo”. Jeste da su iz Mladenovca, ali mnogi su mogli da se tu prepoznaju. U Zrenjaninu nije bilo takvih duhovitosti, u koje bismo mogli da ubrojimo i predizborni spot iz Nove Crnje „Tri poljupca hoću ja”.
Izbori su prošli, sada krećemo dalje. U kampanjama, ko je šta i kako obećavao, tako je i prošao. Idemo dalje. Sa obećanjima i ispunjenjima.
Nešto smo već videli pre izbora. Recimo, male stvari čine grad, a po gradu se baš radilo punom parom. Kaže mi jedna poznanica: „Eh, kada bi uvek bili izbori, pa da su zapuštene zelene površine ovako lepo pokošene i uređene. Sprave na dečjim igralištima ofarbane. Ulično svetlo ispred kuća proradilo. Mislite da su to sitnice? Pa, jesu, ali je lepo, i moglo bi tako uvek da bude.”
Da ne govorim o velikim stvarima koje čine grad. O njima se pred izbore, tokom kampanje mnogo pisalo. Ali, valjda neće ostati samo na tome. Ima posla tu, i to još mnogo.
Što se životnog standarda tiče, više znamo kakav neće biti, nego kakav će biti. Uostalom, sledeće godine bićemo milioneri, što reče Del Boj. Lavli džabli.
